На Азурној обали, изнад мора у Рокбрин-Кап-Мартену, налази се кућа која на први поглед нема много заједничког са светом високе моде.
Зидови су бели, подови од светлог камена, намештај једноставан, а кроз прозоре улази готово нестварно медитеранско светло. Ипак, сваки детаљ виле Ла Пауса говори нешто о Коко Шанел - па чак и о периоду њеног живота који је деценијама покушавала да сакрије.
Ла Пауса је била једина кућа коју је Габријел Шанел осмислила од почетка до краја. Саграђена је крајем двадесетих година прошлог века на брду изнад Медитерана, у тренутку када је Шанел већ била једна од најуспешнијих жена у европској моди. Али када је добила прилику да направи кућу по сопственим правилима, вратила се архитектури коју је упознала као дете - опатији Обазин у француској области Корез.
Шест година које је ретко помињала
После смрти мајке 1895. године, отац је дванаестогодишњу Габријел Шанел и њене сестре оставио у Обазину, где је при опатији постојало сиротиште. Тамо је провела велики део адолесценције, окружена цистерцитском архитектуром коју су одређивали једноставност, строге геометријске линије, камен, бели зидови и готово потпуно одсуство украса. Метрополитан Мусеум оф Арт наводи да је некадашње сиротиште заиста било смештено у овом манастирском комплексу, а управо се његова аскетска естетика често повезује са каснијим дизајнерским језиком Габрије Шанел.
Много година касније, када је могла да изгради практично било какву кућу, није изабрала палату. Изабрала је - Обазин.
Шанел није дословно реконструисала сиротиште. Са архитектом Робертом Стрецом направила је медитеранску вилу чија је архитектура снажно ослоњена на опатију у којој је одрасла. Шанел и данас званично наводи да Ла Пауса својим изгледом директно призива Обазин.
Једноставност ентеријера
Најупадљивија веза види се у централном делу куће. Велико камено степениште, унутрашње двориште налик клаустру и строга симетрија просторија стварају атмосферу која више подсећа на манастир него на гламурозну вилу модне дизајнерке.
У ентеријеру готово да нема боја које се међусобно надмећу. Доминирају бела, слоновача, беж, природно дрво и камен. Раскош се овде појављује кроз старе комаде намештаја, лустере, огледала, текстуре и пропорције простора. Арцхитецтурал Дигест описивао је Ла Паусу као кућу испуњену старим француским столицама, шпанским столовима, кожом, грубим дрветом и једноставним белим завесама.
Број пет, који ће постати један од највећих симбола њеног бренда захваљујући парфему Цханел Н°5, такође се појављује у архитектури куће кроз ритам отвора и детаља.
Вила у којој је Салвадор Дали остао четири месеца
Ла Пауса, међутим, није била усамљено уточиште.
Током тридесетих година претворила се у место где су се сусретали уметници, писци и припадници тадашње европске елите. Шанел наводи да су кроз кућу пролазиле неке од најважнијих личности епохе, а Салвадор Дали је 1938. овде провео четири месеца и током тог периода интензивно радио.
Међу гостима су били и Жан Кокто, Пабло Пикасо и Винстон Черчил. Ла Пауса је у том смислу функционисала готово као уметничка резиденција много пре него што је тај концепт постао уобичајен.
Шанел је овде играла тенис, приређивала вечере, плесала и проводила дуге периоде далеко од Париза. Читаво имање било је окружено медитеранским растињем, маслинама, ирисима и лавандом, а њен однос према врту био је једнако прецизан као и према кући. Приликом градње чак је инсистирала да се постојећа стара стабла маслине не померају, већ да се архитектура прилагоди њима.
Модна кућа Шанел је кућу откупила после више од пола века
Коко Шанел је Ла Паусу продала 1953. године издавачу Емерију Ревесу, непосредно пре него што се вратила високој моди после вишегодишње паузе. Кућа је касније дуго остала изван Шанеловог власништва, све док је модна кућа 2015. није поново купила.
Уследила је вишегодишња рестаурација под вођством архитекте Питера Марина. Циљ није био да се направи савремена луксузна вила инспирисана Шанел, већ да се Ла Пауса што верније врати у период тридесетих година - време када је она заиста живела овде.
Обнављани су распоред просторија, ентеријери, намештај и вртови, уз детаљно проучавање архивских фотографија и документације. Шанел је вилу поново отворио у јуну 2025. године. Данас она није хотел, музеј нити туристичка атракција са улазницама, већ приватна резиденција и место намењено уметничком стваралаштву, образовању и културним програмима. Улазак је могућ само уз позив.
Можда је управо зато занимљиво погледати фотографије обновљене Ла Паусе. Иза бренда који је постао синоним за француски луксуз налази се кућа чија је највећа инспирација било једно сасвим другачије место - хладна, строга опатија у којој је девојчица по имену Габријел провела шест година.
А оригинал и даље постоји. Опатија Обазин у Корезу може да се посети, па се степеницама и ходницима који су касније добили други живот на Азурној обали данас и даље може проћи.
(Задовољна)
БОНУС ВИДЕО:
