Лоше навике које вас свакодневно нервирају заправо су сигуран знак високе интелигенције!
Већина људи замишља интелигентну особу као некога ко је увек смирен и одмерен. Ипак, психолози су разоткрили две лоше навике које многи крију, а које су заправо сигуран знак високе интелигенције.
Док их околина често осуђује, наука има потпуно другачије објашњење – ова понашања нису знак слабости, већ показатељ напредних когнитивних способности.
Многи људи се због ових навика осећају непријатно или се често правдају, не знајући да иза њих стоји изузетно занимљива научна позадина која руши све досадашње стереотипе.
Да ли и ви имате ове „лоше“ навике?
Разговор са самим собом
Људи који наглас причају сами са собом често се доживљавају као расејани или чудни. Међутим, истраживања показују да овакво понашање може помоћи мозгу да ефикасније обрађује информације.
Студија из 2012. године показала је да су испитаници који су наглас понављали назив предмета који траже успевали да га пронађу брже од оних који су ћутали. Објашњење је једноставно, изговарање речи усмерава пажњу и помаже бољој концентрацији.
Новија истраживања додатно повезују ову навику са решавањем проблема, бољом радном меморијом и већом способношћу самоконтроле. Укратко, разговор са собом није знак растројености, већ начин да се мисли организују и усмере.
Псовање
Често се верује да псују они који немају довољно развијен речник да се изразе другачије. Међутим, истраживања показују супротно.
Студија из 2015. године открила је да људи који имају богатији вокабулар уједно знају и већи број псовки. То значи да поседују шири језички репертоар, а не ограничен начин изражавања.
Псовке, према неким стручњацима, омогућавају прецизније изражавање емоција, посебно у тренуцима јаког стреса или узбуђења, када стандардне речи нису довољне.
Ипак, постоји и друга страна, истраживања показују да особе које често псују други могу доживљавати као мање поуздане или мање интелигентне, без обзира на стварне способности.
Зашто околина и даље погрешно тумачи ове лоше навике?
Квака је у томе што околина ретко проверава науку пре него што донесе суд. Ако у канцеларији гласно размишљате док тражите кључеве, колега ће пре помислити да сте расејани него да тренирамо радну меморију. Исто важи и за псовку која вам побегне усред састанка, остаје у утиску дуже од свега паметног што сте рекли после ње.
Зато вреди пратити контекст. Разговор са собом код куће док кувате или учите не смета никоме и ради вам у корист. Псовка у кругу пријатеља делује опуштајуће, иста та псовка пред шефом или децом ради против вас.
Интелигенција није само оно што имате у глави, већ и осећај када да пустите те лоше навике да изађу на видело.
На крају, иако ове навике можда не остављају увек најбољи утисак у друштву, наука сугерише да иза њих може стајати сложенији и активнији начин размишљања него што се на први поглед чини.
(Крстарица)
БОНУС ВИДЕО:
