Француски маршал Луј Франше д’Епере волео је Србе и истицао њихову храброст у борби за слободу током Великог рата.
Француски генерал, касније и маршал Француске Луј Франше д’Епере, који је био почасни српски војвода, рођен је 25. маја 1856. године.
Франше д’Епере је у Првом светском рату командовао је Француском армијом, а потом био и врховни командант савезничких армија на Солунском фронту. Под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, отеране су немачко-аустријско-бугарске снаге, закључен је уговор о капитулацији бугарске војске и ослобођена је Србија.
Због својих невероватних заслуга у својој Француској добио је чин маршала. Образложење француских власти за то гласило је: "Пробио је бугарски фронт и наморао непријатеља да капитулира. Овај успех, коме нема равна у европском рату, довео је до рушења Централних Царства".
Оно што је занимљиво је да је имао само речи хвале за српске сељаке и војнике. Посебно је истицао улогу српског сељака, и до краја живота је само у суперлативу говорио о нашем народу. Д`Епере је веома ценио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној победи савезника у Великом рату.
"Огромна жеља водила је војнике из победе у победу. Француска комора на коњима једва је стизала српску пешадију“, говорио је Франше после пробоја Солунског фронта.
Између осталог, остаће забележено и да је једном приликом за Србе рекао: "То су сељаци, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И, ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине".
Ни његова унука, по угледу на свог деду није ништа мање ценила Србе. Клод де Сен Пјер је пре неколико година посетила Србију, такође, наглашавајући да је њен деда волео Србе, али и да је и он био међу Србима.
Такође, његова друга унука Сиголен Франше д’Епере је са мужем у Варницама основала Сликовити музеј старе Србије.
Франше д’Епере је умро 8. јула 1942. године. И Београд и Србија су се одужили легендарном маршалу. У његову част у Београду му је подигнут споменик код Аутокоманде, на углу Булевара Франше д'Епереа, који такође носи име по њему. Споменик - попрсје у бронзи које је урадио уметник Ристо Стијовић – свечано је откривен 1936. пред француским војсковођом. Том приликом Д’ Епере је постао и почасни грађанин Београда.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
