Иако рад на даљину нуди флексибилност, многи запослени се суочавају са озбиљним проблемима.
Рад од куће често се представља као идеалан начин рада, који запосленима доноси више слободе, мање стреса и бољу равнотежу између приватног и пословног живота. Међутим, искуства запослених и поједина истраживања показују да слика није тако једноставна – за неке људе рад од куће може донети усамљеност, изолацију и нарушено ментално благостање.
Када је Кет (30) прошле године понуђено да настави да ради од куће, није много размишљала. И пре тога је, због пандемије, највећи део радног времена проводила ван канцеларије, па јој се чинило да наставак таквог начина рада неће представљати никакав проблем.
Кет живи у Лондону и ради у служби за заштиту животне средине. Ипак, након неколико месеци почела је другачије да гледа на одлуку коју је у почетку прихватила без много размишљања.
“Тешко је радити сам по цео дан, посебно када је мој партнер у канцеларији“, каже она наводећи да се осећа усамљено те да уместо да прави паузе и разговарам са људима у својој канцеларији, узима телефон у руке.
“Све додатно време испред екрана је дефинитивно имало негативан утицај на моје благостање.”
Када флексибилност почне да има своју цену
Рад на даљину још пре пандемије представљан је као потенцијално решење за многе проблеме савременог начина живота. Уместо дугог путовања до посла и назад, запослени су могли да уштеђено време проведу са породицом, посвете се хобијима, одморе или једноставно имају више времена за себе.
Међутим, искуство милиона људи показало је да флексибилност сама по себи не значи и боље ментално здравље.
Истраживања о раду на даљину и благостању запослених дала су различите резултате. У Мицрософтовом извештају о будућности рада за 2022. годину наводи се да рад од куће може допринети већој продуктивности, али истовремено повећава ризик од осећаја друштвене изолације.
За поједине запослене управо је тај део постао највећи проблем. Оно што је у почетку изгледало као комфор и слобода, временом је почело да личи на свакодневицу без довољно контакта са другим људима.
Усамљеност постаје један од највећих проблема
Рад од куће не подразумева само рад из друге просторије. Он мења читаву свакодневну рутину.
Нестају спонтани разговори са колегама, заједничке паузе, кратка ћаскања између састанака и онај осећај да сте део одређеног колектива. Уместо тога, већина комуникације одвија се преко мејлова, порука и видео-позива.
Никола Хемингс, која ради за Коа Хеалтх, компанију која пружа услуге у области менталног здравља, наводи да је управо недостатак људске повезаности један од најчешћих проблема на који запослени указују.
“Када радимо на даљину, пропуштамо преко потребне друштвене интеракције. Ови наизглед мали тренуци могу заједно имати велики утицај на наше благостање”.
За Кет је тај проблем постао нарочито очигледан. Када нема колега око себе, паузе које би раније проводила у разговору са њима замењује гледањем у телефон, чиме се време проведено пред екраном додатно повећава.
Превише екрана, премало стварног контакта
Још један проблем рада од куће јесте чињеница да се велики део дана проводи пред екраном.
Видео-састанци могу да олакшају комуникацију, али не могу у потпуности да замене непосредан разговор. Кет је временом почела да осећа засићење од бројних видео-позива, али и од сталног гледања сопственог лица на екрану.
Због тога је пожелела да се барем неколико пута недељно врати у канцеларију.
“Више бих волела да одем у канцеларију неколико пута недељно да бих имала неку људску везу“, каже она.
Овај пример показује да проблем није нужно сам рад од куће, већ његова потпуна и дуготрајна изолованост од колектива.
Млади запослени посебно страхују од усамљености
Негативне последице не осећају сви запослени на исти начин. Много зависи од животних околности, карактера, друштвених контаката и тога да ли особа живи сама или са породицом.
Кет нема децу, па јој је свакодневица код куће додатно ограничена на мали број људи.
Једно истраживање показало је да се 81 одсто особа млађих од 35 година плаши усамљености због дуготрајног рада од куће, док су поједине студије указале и на повећан ниво стреса и анксиозности међу млађим запосленима након преласка на рад на даљину.
За људе који тек граде каријеру канцеларија није само место на којем обављају посао. Она може бити и простор за упознавање колега, стварање професионалних контаката, учење кроз непосредну комуникацију и осећај припадности тиму.
Ипак, рад од куће некима доноси огромне предности
Иако се све више говори о негативним странама рада на даљину, то не значи да је такав модел лош за свакога.
За поједине запослене, нарочито оне са инвалидитетом или одређеним здравственим и физичким ограничењима, рад од куће може представљати огромно олакшање.
Одлазак у канцеларију може подразумевати дуго путовање, физички напор, додатни стрес и суочавање са радним окружењем које није довољно прилагођено њиховим потребама.
Кевин Рокман, професор менаџмента на Пословној школи Универзитета Џорџ Мејсон у САД, зато истиче да предности рада од куће не треба занемарити.
“Замена времена за путовање да посао за лично здравље, породицу или рекреацију готово гарантовано доноси позитивне користи”.
Кључ је у проналажењу равнотеже
Због свега тога, чини се да не постоји један модел рада који би одговарао свим запосленима.
Док ће некоме рад од куће донети више времена за породицу и одмор, другоме ће недостатак колега и свакодневног друштвеног контакта представљати озбиљан проблем.
И управо зато компаније све чешће покушавају да пронађу средину између потпуне флексибилности и потребе запослених за непосредним контактом.
Хибридни модел, који комбинује рад од куће са одређеним бројем дана проведених у канцеларији, могао би бити компромис који одговара већем броју људи.
На крају, питање није само да ли је рад од куће продуктивнији, већ и какав утицај има на живот запосленог ван самог радног учинка. За некога ко живи сам, дани проведени код куће могу значити све мање људског контакта, док за родитеља или особу којој одлазак у канцеларију представља велико оптерећење исти модел може бити велико животно олакшање.
Три кључне мрачне стране рада од куће које се најјасније издвајају јесу:
1. Социјална изолација и усамљеност
Рад од куће може да значи много мање свакодневног контакта са људима. Нестају спонтани разговори, заједничке паузе и осећај припадности колективу, а посебно су угрожени људи који живе сами. Дуготрајна изолација може допринети већем психичком стресу и осећају усамљености.
2. Посао се не завршава када се заврши радно време
Када се посао обавља из сопственог дома, граница између приватног живота и радних обавеза постаје све тања. Запослени могу имати утисак да су стално доступни, док послодавцима може бити теже да процене организацију рада и стварно оптерећење запослених.
3. Губитак колектива и људске повезаности
Дигитални састанци и поруке не могу у потпуности да замене непосредан контакт са колегама. Временом може ослабити осећај заједништва, тимске повезаности и припадности фирми. Управо зато се као компромис све чешће намеће хибридни модел рада, који комбинује флексибилност рада од куће са повременим доласком у канцеларију.
(Стил/ Гардиан)
БОНУС ВИДЕО:
