Српска православна црква и верници обележавају сутра Свету великомученицу Марину - у народу познату као Огњена Марија.
Света великомученица Марија рођена је крајем ИИИ века у јужној Анадолији у граду Антиохији у време цара Диоклецијана. Била је јединица незнабожачких родитеља. Крстила се се у 12. години због чега је се отац одрекао. Посечена је мачем у 16. години.
Овај празник није обележен црвеним словом у црквеном календару, али је веома поштован, посебно међу женама које је сматрају својом заштитницом.
Део моштију свете Марине, једна рука светице чува се у светогорском манастиру Ватопед. Остатак моштију налази се у манастиру изнад Охридског језера.
Огњена Марија је сестра Светог Илије
У традицији Света Марина је представљена као сестра Светог Илије, чији се дан прославља 2. августа. Према предању, она од брата крије када је његов празник да се он не би од среће и славља заборавио и громовима уништио цео свет. Али и Марија пали и кажњава огњем, по чему је и добила назив Огњена.
Веровања
Обичај који се одржао у народној традицији је да се у самој ноћи уочи празника пажљиво посматра небо. Будући да је Света Марија у нашој митологији персонификација блеска и грома, наши преци су у ноћним сатима пратили временске прилике. Ако би у ноћи уочи 30. јула небо остало мирно и звездано, веровало се да предстоји миран период и добра година. Међутим, ако би се појавили севање и грмљавина без кише, то се тумачило као лош знак.
Народ је веровао да се светитељка љути и да то најављује тешку, сушну годину.
