Сутра је СПАСОВДАН и слава БЕОГРАДА: Испоштујте ове обичаје за један од највећих српских празника

Спасовдан, празник Вазнесења Господњег, један је од десет празника посвећених Христу. Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године дао Београду статус престонице, у част обнове и напретка, град је као своју славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан.

Прочитајте још: Данас обележавамо ВЕЛИКОГ МУЧЕНИКА ТЕОДОТА АНКИРСКОГ: Ову молитву изговарамо за опрост грехова

Вазнесење спада у покретне празнике - увек пада у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова. Према хришћанском веровању, васкресењем Господ је показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом.

Христос је обећао Духа Утешитеља и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли пренети Христову веру у свет и тиме људство спасавати у вери - одатле назив Спасовдан. Подигнутих руку Христос је ученике и благословио након чега се почео узносити на небо - Узнесење, тако се, завршивши дело спасења, вратио Богу на небесима.

Слава Београда

Београд је одабрао Спасовдан за градску славу, јер симболично указује на уздизање - вазнесење Града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност. Представља израз душевне и моралне снаге народа прекаљеног у славној прошлости, постојаног у садашњости и поноситог пред будућношћу. Под притиском непријатеља, великих друштвених промена и короне, празновање градске Славе је повремено прекидано, али увек обнављано.

Оригинални барјак Београда

Вазнесенска црква, саграђена као градска 1863. године, сачувала је оригинални барјак Управе града Београда. На барјаку од црвеног броката, са једне стране је икона Вазнесења Господњег и, словима од златних нити, натпис: Општина града Београда 1938. а са друге стране, икона Свете Петке и порука: Ко крсно име слави - оном и помаже.

Литија стаје три пута

Из ове цркве, која чува градску Славу, 1992. године поново је кренула литија којој је началствовао Његова светост Патријарх Павле.Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у дворишту Вазнесенске цркве.

Прво стајање, за молитве за здравље Београђана, литија има код Теразијске чесме
Друго стајање је код Саборне цркве, за молитве за поштеду од страдања, мир и напредак.
Треће стајање, за молитве за покој душа свим палим јунацима Београда је у дворишту Вазнесенске цркве  испред гранитног Крста.

Народна веровања и обичаји

Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од предхришћанских времена. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом:

Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом усеве, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве од туче.

Пре Спасовдана није се пило млеко од Нове године. На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и деца се не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године. У Београду је до 1930-тих постојао обичај да жене уочи празника преноће на гробовима својих покојника, јер су веровале да се тада јавља њихов дух.

Верска прослава Спасовдана састојала се у одласку у Цркву на верски обред посвећен овом празнику. После изласка из цркве, домаћини су своје госте водили кући, где их је чекао припремљен ручак.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ