Српска православна црква 13. децембра прославља Светог Андреја, првог следбеника Христовог.
Пострадао је на крсту, због оданости новозаветној вери. Слави се као крсна слава.
Као први Христов апостол назван првозвани, Свети Андреј био је старији брат Светог апостола Петра и ученик Светог Јована Крститеља.
Био је апостол Цариграда и Русије, патрон руског царства и дома Романових.
Јеванђеље је проповедао у Византији и Тракији, у дунавским земљама, а потом у Русији и око Црног мора, у Епиру, Грчкој и Пелопонезу. Ту је и страдао, разапет на косом крсту, док је проповедао хришћанство окупљеном народу и молио се Богу све до смрти.
Делови његових моштију налазе се у Цариграду, Риму, Москви и Грчкој. Како је за живота исцељивао убоге и болесне, тако су и његове чудотворне мошти многима помогле. По крсту на којем је разапет, и данас се коси крст зове Андрејин.
Обичаји и веровања
Слави се као крсна слава, због божићњег поста, увек са посном трпезом.
Овај празник обележава се од времена Првог српског устанка, а увео га је вожд Карађорђе који се заветовао светом Андреју 1806. године, после ослобођења Београда од турске власти.
Према народним веровањима, Свети Андреј разговара са великим животињама и сматра се њиховим заштитником. С њима разговара, а оне су му покорне.
Некада су мечкари славили Андријевдан, верујући да овај светац кроти медведе као псе, а да светом путује јашући на овој звери.
Верује се да на тај дан медведи не чине штету и не дирају људе, зато тада не ваља ићи у лов на њих. На данашњи дан ваља јести кукуруз.
БОНУС ВИДЕО
