Друштвене мреже осмишљене су како би нас повезивале с пријатељима, породицом и пословним контактима, али све је очигледније да њихова употреба има и тамну страну.
Осим што могу негативно да утичу на ментално здравље, често подстичу упоређивање с другима и стварају осећај изолованости. Зато се неки одлучују на дигиталну детоксикацију и престају да објављују, али их знатижеља и даље враћа апликацијама које свакодневно проверавају.
Више воле да посматрају и цене своју приватност
Такви људи најчешће више воле да посматрају него да учествују. Објављивање им је можда некад било забавно, али с временом су схватили да не желе да излажу свој приватни живот интернету. Радије прате шта се догађа са стране, без потребе да деле сваки детаљ из сопствене свакодневице.
Приватност им је често на првом месту. Можда су имали лоша искуства, можда једноставно не желе да њихов живот буде јавно доступан, али у сваком случају јасно постављају границе. Њихови профили често делују празно или неактивно, али то не значи да нису присутни, него да бирају шта ће задржати за себе.
Не траже потврду у лајковима и коментарима
Осим тога, рационалније троше енергију. Друштвене мреже лако увуку људе у расправе, поређења и бригу о туђем мишљењу, а они који престану да објављују често желе да избегну управо такав стрес. И даље могу пратити садржај, послати поруку или реаговати на нешто важно, али не дозвољавају да им онлајн свет одређује расположење.
Једна од важних разлика јесте и то што потврду не траже у лајковима и коментарима. Не осећају потребу да доказују сопствену вредност непознатим људима, нити своје тренутке претварају у садржај за туђу реакцију. Уместо тога, рањивост и важне емоције радије чувају за стварне односе, разговоре уживо и људе којима верују.
За многе од њих престанак објављивања је начин је да сачувају унутрашњи мир. Интернет је пун осуђивања, упоређивања и притиска да се стално буде видљив, успешан и занимљив. Повлачење из тог круга не значи нужно одустајање од друштвених мрежа, него здравији однос према њима.
Цене стварне везе
Такви корисници често више цене аутентичност од онлајн наступа. Не желе да глуме савршен живот нити да сваки важан тренутак прилагођавају туђем погледу. Друштвене мреже за њих су само позадинска бука, нешто што повремено прегледају, али не желе да им постане мерило среће, успеха или вредности.
На крају, људи који не објављују, али и даље прате друштвене мреже, често највише цене стварне људске везе. Онлајн свет може бити забаван и користан, али сусрети уживо, искрени разговори и успомене које се не деле с публиком за њих имају пуно већу вредност. Управо зато престанак објављивања не мора да значи нестанак, него одлуку да се важни тренуци задрже тамо где су и настали – у стварном животу.
(Индеx.хр)
