Да ли су ораси део вашег менија?
Ораси се сматрају једним од нутритивно највреднијих орашастих плодова, а лако их је укључити у свакодневну исхрану.
Могу се јести самостално као међуоброк, додати овсеној каши, јогурту или салати, а посебно се истичу због високог процента незасићених масти, укључујући омега-3 масне киселине.
Када је најбоље јести орахе?
Истраживања која се баве управо временом конзумације ораха још су ограничена, но постоје занимљиви резултати. Једно истраживање из 2025. показало је да су младе одрасле особе које су за доручак појеле 50 грама ораха током дана имале брже реакције и боље резултате на тестовима памћења у поређењу с онима који су појели доручак без ораха.
Ораси садрже и спојеве који могу помоћи у заштити можданих ћелија од оксидативног стреса. Због тога би могли бити добар избор пре учења, захтевног радног дана или важног састанка, иако је потребно више истраживања како би се утврдило има ли управо време конзумације значајнији учинак.
Ипак, пуно је важније орахе јести редовно него размишљати о томе у које их доба дана појести. Истраживања повезују њихову редовну конзумацију с бољим здрављем мозга и очувањем когнитивних способности.
Уобичајена порција износи око 30 грама, односно приближно 14 грама половина ораха. Нека истраживања као дневну количину наводе између 28 и 42 грама, што одговара отприлике 12 до 18.
Ораси добри за мозак
Ораси садрже низ хранљивих материја које могу имати повољан учинак на здравље мозга. Међу њима се посебно истиче алфа-линоленска киселина (АЛА), биљна омега-3 масна киселина.
Омега-3 масне киселине повезане су с процесима важнима за нормално функционисање мозга, а могу помоћи и у смањењу упалних процеса и оксидативног стреса. Управо се ти процеси повезују с променама које с годинама могу утицати на когнитивне способности.
Ораси нису богати само здравим мастима. Садрже и полифеноле, витамин Е, мелатонин те друге биоактивне спојеве који имају антиоксидативна својства.
(Најжена)
БОНУС ВИДЕО