Израз „устати на леву ногу” свима је добро познат, а наука потврђује да у њему можда заиста има истине.
Начин на који проводимо јутра често може директно утицати на то како ћемо се осећати током остатка дана.
Стручњаци за ментално здравље упућују на три најчешц́е јутарње грешке које људи праве, а које дословно повец́авају ниво стреса. Како бисте могли да избегнете непотребан скок кортизола током једног иначе лепог јутра.
Проверавање телефона одмах након буђења
Колико год било примамљиво проверити ко вам је вец́ послао поруку или имејл до 9 сати ујутру (или шта кажу најновије вести), боље је оставити коришц́ење телефона за касније током дана, уместо да га проверавате чим отворите очи.
- Када проверите телефон одмах ујутру, себи одмах намец́ете ствари на које морате да реагујете - објашњава др Минди Десета, лиценцирани саветник за ментално здравље, за Реал Симпле. Било да проверавате поруке или прегледате друштвене мреже, она истиче да ц́е вас то веома брзо увести у стање стреса. Њен савет је да сачекате бар 30 минута, како бисте себи дали времена да се пробудите и спремите за дан без ометања или убрзаних, узнемирујуц́их мисли.
- Један од начина да то постигнете јесте да телефон пуните на неком другом месту, а не поред кревета. Ако телефон користите као будилник, размислите о набавци обичног будилника.
Недостатак предвидљиве рутине
Без предвидљиве рутине, свако јутро може постати низ одлука донетих у последњем тренутку. Шта је за доручак? Ко је за шта задужен? Имам ли времена за туширање? Шта да обучем?
- То ментално оптерец́ење може довести до тога да се осец́ате расејано, заборављате ствари, прескачете доручак и ужурбано излазите из куц́е - упозорава терапеут Кристин Хатавеј.
- Предвидљивост смањује неизвесност и пружа вама и вашој породици јаснију слику о томе шта следи, што може учинити јутра лакшим за организовање.
Она саветује да осмислите једноставан редослед активности који ће одговарати вашим обавезама, а затим се потрудите да то свакодневно поштујете.
Учестало одлагање аларма
Иако тих додатних пет минута могу деловати као неопходност, психолози истичу да вам они вероватно нец́е много помоц́и када је у питању одмор. Овакав начин буђења може учинити да се осец́ате још уморније и ошамуц́еније него што бисте иначе били. Наравно, одлагање аларма скрац́ује време предвиђено за спремање, што даље води ка хаотичном и ужурбаном јутру.
Ако претерате са одлагањем, може се десити да се пробудите знатно касније него што сте планирали – што неминовно доводи до наглог скока нивоа кортизола (хормона стреса).
- Подесите аларм за време када заиста треба да устанете. Ако знате да ц́ете сигурно три пута одложити аларм, једноставно себи одмах дозволите тих додатних неколико минута сна - саветује Десета.
Како бисте се одвикли од одлагања аларма, она предлаже да поставите будилник на други крај собе, тако да морате да устанете из кревета да бисте га искључили.