Када би требало напустити окриље родитељког дома?
Да ли Србија, у односу на свет, предњачи по броју особа које и у тридесетим и четрдесетим годинама живе под родитељским кровом?
Прочитајте још: Како препознати болесно љубоморну особу: Истражују и прате да би себи доказали
Са родитељима живи 70% младих
- Према последњим истраживањима, 70 одсто младих у Србији, узраста од 18. до 34. године, и даље живи са родитељима. И у суседним државама ситуација је слична. Стање је нешто другачије у скандинавским земљама, где млади почињу самосталан живот око 21. године, док у Европској унији родитељски дом напуштају са просечно 26 година - каже Јелица Јакшић, психотерапеут у едукацији.
Фактори који утичу на осамостаљивање су формални и суштински. Формални су економски.
Осамостаљење се учи
- Суштински су зрелост личности, одговорност, добра комуникација уз поштовање породичних граница, способност самосталног доношења одлука. Неке младе особе које имају формалне услове за самосталност (посао, стан...) нису развиле способности значајне за осамостаљивање,. На ове факторе осамостаљења често можемо да утичемо - истиче Јакшићева.
Прочитајте још: Да ли више ВАРАЈУ искусни МУШКАРЦИ или они које "спопада" нека жена?
Размажена деца
Добијамо ли на овај начин гомилу размажене "деце", која ништа не знају да скувају, не брину о рачунима, не умеју чак ни да укључе веш-машину, а плате користе за путовања и, рецимо, скупе "крпице"?
- То су младе особе зависне од родитеља које нису успеле да развију неке важне способности за самосталан живот: од основне бриге о себи, преко толеранције разних фрустрација које живот носи, преузимања одговорности - каже Јакшићева.
Када је време за осамостаљење?
Када је заправо време да родитељи почну да уче децу да се брину о себи, а да то не подразумева само спремање собе, усисавање, одлазак у продавницу...?
Почиње се од најранијег узраста и повећава
- Од најранијег детињства, родитељи уче децу самосталности,у складу са њиховим узрастом и могућностима. Уколико је родитељ увек ту и све ради за своје дете или уместо њега, оно неће поверовати да заиста може без њих, а може. Током одрастања захтеви које треба самостално да обаве се усложњавању и тако се, док су још у заштићеном родитељском дому, припремају за што безболнији одлазак у самосталан живот - пнбјашњава Јакшићева.
Прочитајте још: Како се парови суочавају са недостатком секса: Да ли је вијагра решење?
У психолошком смислу, какве су последице касног осамостаљивања?
- Млади људи са којима радим на проблемима сепарације кажу да се често осећају исфрустрирано, да немају право на приватност и свој живот. Неки од њих се осећају мање вредно, имају ниско самопоуздање, а неретко су мање мотивисани за било какве пословне успехе, осећају се неспособним за самостално доношење одлука - закључује Јакшићева.
