Док појединац уђе у продавницу и купи неколико артикала у тржном центру, сигурно је да се запита како се тако приступачна одећа производи у тако великим количинама, а пореклом је из неке далеке земље? Међу разним питањима која се односе на брзу моду и како је њена индустрија успела да процвета, различити деструктивни ефекти на животну средину остају главна брига.
За производњу одеће, индустрија брзе моде извози своје производне послове у иностранство за јефтину радну снагу како би избегла високе минималне плате које примењују многе развијене владе. Врло често у земљама трећег света раде деца робови која некада раде и за долар дневно да би направили абнормалне количине одеће која долази у наше продавнице!
Прочитајте још: Уобичајене НАВИКЕ приликом прања косе које је чине ломљивом: Ово можемо да променимо
Али ту су и еколошки фактори на које брза мода утиче:
Прекомерна употреба воде
Потребно је 10.000 литара воде за производњу једног килограма памука или отприлике 3.000 литара воде за једну памучну кошуљу. Штавише, бојење текстила захтева токсичне хемикалије које касније завршавају у нашим океанима. Приближно 20% отпадних вода широм света се приписује овом процесу, који се временом акумулира. Као што је раније наведено, многе фабрике су се преселиле у иностранство, оне могу бити у земљама без строгих еколошких прописа, што доводи до тога да необрађена вода улази у океане.
Пластична микровлакна
Затим, синтетички материјали су главни кривци који узрокују да пластична микровлакна уђу у наше океане. Око 35% све микропластике је од ових синтетичких материјала. Да би додатно снизили цену, произвођачи се окрећу материјалима који могу бити лошег квалитета. На пример, многа влакна су направљена од полиестера, који се састоје од пластике и имају тенденцију да испуштају много више емисија угљеника од памука. Штавише, пластика се споро разграђује у океану. Када се пластика коначно распадне, ствара токсичну супстанцу са штетним утицајем на морске екосистеме. Како се ова пластична микровлакна не могу уклонити, она завршавају у људском ланцу исхране кроз водени живот, изазивајући многе негативне последице по здравље.
Прекомерна потрошња одеће
Од 2019. године, тренутни извештај показује да је глобално потрошено 62 милиона метричких тона одеће. Временом је количина коју је наше друштво конзумирало нагло порасла последњих деценија. Иако може бити од користи за нашу привреду, све већи број артикала завршава на депонијама јер се одећа слабијег квалитета истроши тек након неколико прања и то захтева више нове одеће. Међу низом присутних питања, две главне бриге укључују гомиле одеће на депонијама и одећу која је спаљена.
Модна индустрија је тренутно одговорна за више емисија угљеника од свих међународних летова и поморског транспорта заједно. Али исто тако и за врло лоше услове за радну снагу у земљама трећег света, а врло често је повезивана и са ропством деце. Ако индустрија одржи свој курс, очекује се повећање емисије гасова ефекта стаклене баште од 50% у року од једне деценије. Анализирајући основне узроке проблема, лакше је разумети следеће кораке јер можемо да повежемо тачке и креирамо решења. Ако нисте сасвим сигурни које брендове треба подржати, нисте сами. Истраживање о брендовима пре куповине одеће може вам помоћи да постанете информисанији потрошач и да усмерите куповину на начин који је у складу са вашим еколошким вредностима. Модна индустрија је нанела значајну штету нашој животној средини. Међутим, ако почнемо да предузимамо проактивне кораке ка залагању за зелену модну индустрију и да постанемо еколошки свесни потрошачи, коначно можемо успорити климатске промене. Избегавајте брендове за које се зна да су брза мода и који су били у прошлости оптужени за дечје ропство!
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
