Џон Ленон је убијен на данашњи дан пре 45. година.
Џон никако није желео да буде фотографисан без Јоко, а она је одбила да се, тачно деценију након објављивања фотографије обнаженог пара на омоту албума „Тwо Виргинс“, опет скине пред камером.
Ени Либовиц је дубоко уздахнула. Учинило јој се да се тог 8. децембра 1980. године неће догодити ништа битно ни за њен објектив, ни за свет рокенрола. Како се само преварила...
Часовник судбине стрмоглаво је приближавао казаљке; остало је свега неколико сати пре него што ће, само десетак метара одатле, на плочнику пред ,,Дакота“ зградом у Њујорку, Марк Чепмен с леђа смртно устрелити Ленона. А тачно минут, пре него што ће настати најславнија фотографија рокенрола.
Погледајте ЧУВЕНУ фотографију ОВДЕ.
Јоко, брижно уморна и охоло дистанцирана, тамних увојака просутих по розе тепиху. И Џон, крај ње, обнажен пред очима целог света, тога дана као и сваког претходног, од када је упознао на једној њујоршкој изложби, 14 година раније. Да је могао, да је смео од дечачког стида и поноса који је и даље осећао у близини љубави свог живота – можда би и рекао Ени колико му је Јоко Оно важна. И колико је лепа, у том лаганом џинсу и црној мајици, и у свим малим детаљима који су сликали лагодност и рутину година заједничког живота.
Када је 22. јануара 1981, пре више од четири деценије, фотографија Ени Либовиц објављена на насловници часописа Роллинг Стоне, уз преседан - без једног јединог слова, а камоли пропратног наслова, око ње се већ исплео венац урбане легенде. Да ли је, забога, то био последњи Џонов пољубац, у тренутку када је затворио очи и усне прислонио на њен образ, ту на розе тепиху?
Јоко Оно је и тада, као и у свим годинама које су уследиле, ћутала. Ни комплетан интервју, приређен специјално за обележавање јубилеја њихове прве заједничке плоче „Тwо Виргинс“ (1971), није објављен до 2010. године... И Јоко и Ени и уредништво су знали, да Ленон заслужује макар тај мали вео мистерије. Копрену недореченог, макар за оне којима фотографија није успела све рећи.
Најславнија рок фотографија није само слика и прилика интиме једног пара. Већ и афера велике звезде и једног медија. Почев од 1967, када се на насловници првог издања нашао Џон, под ратним шлемом зараслим бршљанима и неким травкама, што су мирисале на бунт, мир и слободу.
Снимао је британски филм „Хоw И Wон Тхе Wар“ (1967); Битлси су таман избацили ,,Сгт. Пеппер’с Лонелy Хеартс Цлуб Банд“ који је критика обожавала... А само дан пред последњи рок за одлазак у штампу, кооснивач и приређивач првог издања Јан Вернер добио је перфектну фотку. Пуком срећом. Симболичан, пророчки одек будућности.
Прича Ени Либовиц морала је да сачека још пола деценије. Пре свега тога, још 1970. Ленон се поверио блиском пријатељу Вернеру.
- Време је за соло каријеру. Битлси су готови, готово је са свим тим сном. И наравно да не мислим само на Битлсе, него на сву ту ствар наше генерације – казао му је.
Џону се одрастало, па ипак, пред Јоко, згрчен и наг, на розе тепиху, увек је и једино могао бити оно дете, скамењено и оживљено на изложби, где су се први пут срели.
А Ени Либовиц? Студенткиња Уметничког института Сан Франциска имала је 19 те 1970. године, када је послала портфолио магазину Роллинг Стоне. Само месец касније радила је насловнице; а три године касније постала је уредница фото-службе најпознатијег рок магазина на свету.
Било је три поподне једног од најкраћих дана у години, зубато сунце тонуло је у тишину реке Хадсон, а Џон је тог 8. децембра 1980. отворио очи и устао са розе тепиха. Ени Либовиц имала је у руци полароид, то чудо инстант фотографије.
Јоко Оно већ је хватала ноте њихове нове песме „Wалкинг он Тхин Ице“... И Ленону се учинило, да је у тих десетак центиметара полароида стала сва рањивост једне страсти пред очима света. Годинама касније, Ени Либовиц сећала се његовог осмеха када је рекао: „Ето, ово је то. То је наша веза“.
(Побједа)
БОНУС ВИДЕО:
