За праве љубитеље моде у Југославији њене креације су биле исто оно што су у Паризу биле оне с потписом модне куће Шанел.
МирјанаМарић је рођена 22. маја 1938. године. Дипломирала је 1964. године на Академији за примењену уметност, одсек текстил, а затим је и магистрирала комбиновано текстил и моду на Ројал колеџу у Лондону. Положити и добити високу оцену на том колеџу била је гаранција и потврда квалитета.
На полагању је било неопходно познвати цео процес од ткања и штампања текстила, преко израде шаблона за кројење, шивења и паковања у кутију. Та кутија би се потом, анонимно и под бројем, предавала жирију који је био састављен од људи који су били најстручнији и најупућенији у свет моде и који би потом одлучивали да ли је рад у кутији за „високу препоруку“ или није.
Мирјанино прво запослење уследило је две године након магистратуре и то у штампарији „Текстил колор“ у Бабушници. Ту се задржала две године да би затим неко време радила као професор у школи за индустријски дизајн.
Запослила се у чувеној фирми „Југоекспорт“ 1970. године, где је даноноћно била посвећена послу и извојевала једну од највећих победа онда када их је убедила да им је неопходна производња, упркос увреженом мишљењу да то њима није било потребно јер су били довољно имућни и моћни да су могли све да купе. Много година касније, Мирјана је почела да ради у радионици за високу моду, за одане купце који цене и воле њене креације баш због њеног инсистирања на модерном и класичном стилу. Према њеним речима, због размишљања у множини и својевременог „ми“, остала је без сопственог продајног простора.
Данас купци могу да пронађу њене моделе у елитним продавницама као што је „Атекс”, али, иако се модели продају, великог профита нема. Но, Мирјана се никада није жалила због тога јер је става да у данашње време моду више не диктирају Рим, Милано или Париз, већ Америка са својим великим тржиштем које ствара моду.
Поред фирме „Југоекспорт” Мирјана је радила и за „Моду” из Великог Градишта.
Имала је преко седмдесет модних ревија широм света. Својим радом је успела да прешиша границе некадашње Југославије, а на њеним ревијама су присуствовали чланови краљевских породица и председници влада. Те ревије су биле не само представљање „Југоекспорта”, већ и њеног рада.
Као што је то урадио и Александар Јоксимовић, тако је и Мирјана Марић освојила Париз својом ревијом о којој су брујале Француске новине, што сложићемо се, није мала ствар. Она је брендирала своје колекције под именом ММ, које су се продавале у бутицима од Велења до Тетова. У Љубљани су постојале две продавнице у којима су се продавали искључиво њени модели, исто тако у Загребу, Београду и у свим већим градовима бивше Југославије.
Ознака ММ је била гаранција за квалитет, високу моду, добар модни укус, али и показатељ престижа тадашњих припадница добростојећег друштва.Јованка Броз се у јавности појављивала искључиво у креацијама Мирјане Марић и Александра јоксимовића. Нажалост, потенцијал коју је имао ММ бренд није био у потпуности искоришћен и пропуштена је шанса да се до краја завлада светским тржиштем.
Према речима Мирјане, увек би заказали када је био у питању однос са заинтересованим купцима, када им је требало понудити услове, цене и рокове, јер је комерцијала увек каскала за остатком тима и каснила. Тако су, на пример, својевремено шеици и богаташи са Блиског истока силно желели да купе њихове моделе али није било никога да им да макар најосновније податке. Такав је био прави „Југоекспорт“, споља сјај, а изнутра трулеж.
Зато је све и пропало. Њен покојни муж Милојко Марић, који је и наговорио да магистрира у Лондону, одувек је саветовао да би требало да схвати да су то њена дела, њене креације и модели. Да је она аутор, а не „ми“ и да је време да пређе на „ја“.
Оно што многи можда не знају јесте и да је ова позната модна креаторка једна од заслужних за успех манекенке Љиљане Тице. Мирјана јој је понудила посао након што је видела једну њену слику, а Љиљана је своју прву модну ревију одрадила са њом у Паризу.
Такође, током истраживања, нашла сам једну занимљиву књигу под називом „Мy Мом, Стyле Ицон“ и слику жене која носи венчаницу Мирјане Марић. Оно што је занимљиво јесте да је венчаница направљена од танке беле коже. Кожа је била веома популарна током седамдесетих година, а Мирјана је волела да ради са њом и да је уврсти у свакодневне женске одевне предмете попут сакоа и јакни, али и венчаница. Према речима жене која је хаљину носила, била је веома удобна и ефектна.
Као што видимо, иако можда не можемо да завиримо у сваки детаљ њеног стваралаштва и да попунимо све рупе у причи, оно што знамо јесте да је ова модна креаторка свакако обележила једну нашу модну еру. Иако ће вам када у претраживач укуцате њено име и презиме изаћи више огласа уместо чланака о њој, нама је било задовољство што смо можда допринели томе да неке будуће генерације не забораве ко је била Мирјана Марић.
Мирјана Марић била је синоним за квалитет и беспрекоран укус, имала је преко седамдесет ревија широм света и освојила Париз, учинила је за нашу моду подједнако велике ствари.
(Магазин Новости/Плезир)
БОНУС ВИДЕО:
