Za prave ljubitelje mode u Jugoslaviji njene kreacije su bile isto ono što su u Parizu bile one s potpisom modne kuće Šanel.
MirjanaMarić je rođena 22. maja 1938. godine. Diplomirala je 1964. godine na Akademiji za primenjenu umetnost, odsek tekstil, a zatim je i magistrirala kombinovano tekstil i modu na Rojal koledžu u Londonu. Položiti i dobiti visoku ocenu na tom koledžu bila je garancija i potvrda kvaliteta.
Na polaganju je bilo neophodno poznvati ceo proces od tkanja i štampanja tekstila, preko izrade šablona za krojenje, šivenja i pakovanja u kutiju. Ta kutija bi se potom, anonimno i pod brojem, predavala žiriju koji je bio sastavljen od ljudi koji su bili najstručniji i najupućeniji u svet mode i koji bi potom odlučivali da li je rad u kutiji za „visoku preporuku“ ili nije.
Mirjanino prvo zaposlenje usledilo je dve godine nakon magistrature i to u štampariji „Tekstil kolor“ u Babušnici. Tu se zadržala dve godine da bi zatim neko vreme radila kao profesor u školi za industrijski dizajn.
Zaposlila se u čuvenoj firmi „Jugoeksport“ 1970. godine, gde je danonoćno bila posvećena poslu i izvojevala jednu od najvećih pobeda onda kada ih je ubedila da im je neophodna proizvodnja, uprkos uvreženom mišljenju da to njima nije bilo potrebno jer su bili dovoljno imućni i moćni da su mogli sve da kupe. Mnogo godina kasnije, Mirjana je počela da radi u radionici za visoku modu, za odane kupce koji cene i vole njene kreacije baš zbog njenog insistiranja na modernom i klasičnom stilu. Prema njenim rečima, zbog razmišljanja u množini i svojevremenog „mi“, ostala je bez sopstvenog prodajnog prostora.
Danas kupci mogu da pronađu njene modele u elitnim prodavnicama kao što je „Ateks”, ali, iako se modeli prodaju, velikog profita nema. No, Mirjana se nikada nije žalila zbog toga jer je stava da u današnje vreme modu više ne diktiraju Rim, Milano ili Pariz, već Amerika sa svojim velikim tržištem koje stvara modu.
Pored firme „Jugoeksport” Mirjana je radila i za „Modu” iz Velikog Gradišta.
Imala je preko sedmdeset modnih revija širom sveta. Svojim radom je uspela da prešiša granice nekadašnje Jugoslavije, a na njenim revijama su prisustvovali članovi kraljevskih porodica i predsednici vlada. Te revije su bile ne samo predstavljanje „Jugoeksporta”, već i njenog rada.
Kao što je to uradio i Aleksandar Joksimović, tako je i Mirjana Marić osvojila Pariz svojom revijom o kojoj su brujale Francuske novine, što složićemo se, nije mala stvar. Ona je brendirala svoje kolekcije pod imenom MM, koje su se prodavale u buticima od Velenja do Tetova. U LJubljani su postojale dve prodavnice u kojima su se prodavali isključivo njeni modeli, isto tako u Zagrebu, Beogradu i u svim većim gradovima bivše Jugoslavije.
Oznaka MM je bila garancija za kvalitet, visoku modu, dobar modni ukus, ali i pokazatelj prestiža tadašnjih pripadnica dobrostojećeg društva.Jovanka Broz se u javnosti pojavljivala isključivo u kreacijama Mirjane Marić i Aleksandra joksimovića. Nažalost, potencijal koju je imao MM brend nije bio u potpunosti iskorišćen i propuštena je šansa da se do kraja zavlada svetskim tržištem.
Prema rečima Mirjane, uvek bi zakazali kada je bio u pitanju odnos sa zainteresovanim kupcima, kada im je trebalo ponuditi uslove, cene i rokove, jer je komercijala uvek kaskala za ostatkom tima i kasnila. Tako su, na primer, svojevremeno šeici i bogataši sa Bliskog istoka silno želeli da kupe njihove modele ali nije bilo nikoga da im da makar najosnovnije podatke. Takav je bio pravi „Jugoeksport“, spolja sjaj, a iznutra trulež.
Zato je sve i propalo. NJen pokojni muž Milojko Marić, koji je i nagovorio da magistrira u Londonu, oduvek je savetovao da bi trebalo da shvati da su to njena dela, njene kreacije i modeli. Da je ona autor, a ne „mi“ i da je vreme da pređe na „ja“.
Ono što mnogi možda ne znaju jeste i da je ova poznata modna kreatorka jedna od zaslužnih za uspeh manekenke LJiljane Tice. Mirjana joj je ponudila posao nakon što je videla jednu njenu sliku, a LJiljana je svoju prvu modnu reviju odradila sa njom u Parizu.
Takođe, tokom istraživanja, našla sam jednu zanimljivu knjigu pod nazivom „My Mom, Style Icon“ i sliku žene koja nosi venčanicu Mirjane Marić. Ono što je zanimljivo jeste da je venčanica napravljena od tanke bele kože. Koža je bila veoma popularna tokom sedamdesetih godina, a Mirjana je volela da radi sa njom i da je uvrsti u svakodnevne ženske odevne predmete poput sakoa i jakni, ali i venčanica. Prema rečima žene koja je haljinu nosila, bila je veoma udobna i efektna.
Kao što vidimo, iako možda ne možemo da zavirimo u svaki detalj njenog stvaralaštva i da popunimo sve rupe u priči, ono što znamo jeste da je ova modna kreatorka svakako obeležila jednu našu modnu eru. Iako će vam kada u pretraživač ukucate njeno ime i prezime izaći više oglasa umesto članaka o njoj, nama je bilo zadovoljstvo što smo možda doprineli tome da neke buduće generacije ne zaborave ko je bila Mirjana Marić.
Mirjana Marić bila je sinonim za kvalitet i besprekoran ukus, imala je preko sedamdeset revija širom sveta i osvojila Pariz, učinila je za našu modu podjednako velike stvari.
(Magazin Novosti/Plezir)
BONUS VIDEO:
