Na Azurnoj obali, iznad mora u Rokbrin-Kap-Martenu, nalazi se kuća koja na prvi pogled nema mnogo zajedničkog sa svetom visoke mode.
Zidovi su beli, podovi od svetlog kamena, nameštaj jednostavan, a kroz prozore ulazi gotovo nestvarno mediteransko svetlo. Ipak, svaki detalj vile La Pausa govori nešto o Koko Šanel - pa čak i o periodu njenog života koji je decenijama pokušavala da sakrije.
La Pausa je bila jedina kuća koju je Gabrijel Šanel osmislila od početka do kraja. Sagrađena je krajem dvadesetih godina prošlog veka na brdu iznad Mediterana, u trenutku kada je Šanel već bila jedna od najuspešnijih žena u evropskoj modi. Ali kada je dobila priliku da napravi kuću po sopstvenim pravilima, vratila se arhitekturi koju je upoznala kao dete - opatiji Obazin u francuskoj oblasti Korez.
Šest godina koje je retko pominjala
Posle smrti majke 1895. godine, otac je dvanaestogodišnju Gabrijel Šanel i njene sestre ostavio u Obazinu, gde je pri opatiji postojalo sirotište. Tamo je provela veliki deo adolescencije, okružena cistercitskom arhitekturom koju su određivali jednostavnost, stroge geometrijske linije, kamen, beli zidovi i gotovo potpuno odsustvo ukrasa. Metropolitan Museum of Art navodi da je nekadašnje sirotište zaista bilo smešteno u ovom manastirskom kompleksu, a upravo se njegova asketska estetika često povezuje sa kasnijim dizajnerskim jezikom Gabrije Šanel.
Mnogo godina kasnije, kada je mogla da izgradi praktično bilo kakvu kuću, nije izabrala palatu. Izabrala je - Obazin.
Šanel nije doslovno rekonstruisala sirotište. Sa arhitektom Robertom Strecom napravila je mediteransku vilu čija je arhitektura snažno oslonjena na opatiju u kojoj je odrasla. Šanel i danas zvanično navodi da La Pausa svojim izgledom direktno priziva Obazin.
Jednostavnost enterijera
Najupadljivija veza vidi se u centralnom delu kuće. Veliko kameno stepenište, unutrašnje dvorište nalik klaustru i stroga simetrija prostorija stvaraju atmosferu koja više podseća na manastir nego na glamuroznu vilu modne dizajnerke.
U enterijeru gotovo da nema boja koje se međusobno nadmeću. Dominiraju bela, slonovača, bež, prirodno drvo i kamen. Raskoš se ovde pojavljuje kroz stare komade nameštaja, lustere, ogledala, teksture i proporcije prostora. Architectural Digest opisivao je La Pausu kao kuću ispunjenu starim francuskim stolicama, španskim stolovima, kožom, grubim drvetom i jednostavnim belim zavesama.
Broj pet, koji će postati jedan od najvećih simbola njenog brenda zahvaljujući parfemu Chanel N°5, takođe se pojavljuje u arhitekturi kuće kroz ritam otvora i detalja.
Vila u kojoj je Salvador Dali ostao četiri meseca
La Pausa, međutim, nije bila usamljeno utočište.
Tokom tridesetih godina pretvorila se u mesto gde su se susretali umetnici, pisci i pripadnici tadašnje evropske elite. Šanel navodi da su kroz kuću prolazile neke od najvažnijih ličnosti epohe, a Salvador Dali je 1938. ovde proveo četiri meseca i tokom tog perioda intenzivno radio.
Među gostima su bili i Žan Kokto, Pablo Pikaso i Vinston Čerčil. La Pausa je u tom smislu funkcionisala gotovo kao umetnička rezidencija mnogo pre nego što je taj koncept postao uobičajen.
Šanel je ovde igrala tenis, priređivala večere, plesala i provodila duge periode daleko od Pariza. Čitavo imanje bilo je okruženo mediteranskim rastinjem, maslinama, irisima i lavandom, a njen odnos prema vrtu bio je jednako precizan kao i prema kući. Prilikom gradnje čak je insistirala da se postojeća stara stabla masline ne pomeraju, već da se arhitektura prilagodi njima.
Modna kuća Šanel je kuću otkupila posle više od pola veka
Koko Šanel je La Pausu prodala 1953. godine izdavaču Emeriju Revesu, neposredno pre nego što se vratila visokoj modi posle višegodišnje pauze. Kuća je kasnije dugo ostala izvan Šanelovog vlasništva, sve dok je modna kuća 2015. nije ponovo kupila.
Usledila je višegodišnja restauracija pod vođstvom arhitekte Pitera Marina. Cilj nije bio da se napravi savremena luksuzna vila inspirisana Šanel, već da se La Pausa što vernije vrati u period tridesetih godina - vreme kada je ona zaista živela ovde.
Obnavljani su raspored prostorija, enterijeri, nameštaj i vrtovi, uz detaljno proučavanje arhivskih fotografija i dokumentacije. Šanel je vilu ponovo otvorio u junu 2025. godine. Danas ona nije hotel, muzej niti turistička atrakcija sa ulaznicama, već privatna rezidencija i mesto namenjeno umetničkom stvaralaštvu, obrazovanju i kulturnim programima. Ulazak je moguć samo uz poziv.
Možda je upravo zato zanimljivo pogledati fotografije obnovljene La Pause. Iza brenda koji je postao sinonim za francuski luksuz nalazi se kuća čija je najveća inspiracija bilo jedno sasvim drugačije mesto - hladna, stroga opatija u kojoj je devojčica po imenu Gabrijel provela šest godina.
A original i dalje postoji. Opatija Obazin u Korezu može da se poseti, pa se stepenicama i hodnicima koji su kasnije dobili drugi život na Azurnoj obali danas i dalje može proći.
(Zadovoljna)
BONUS VIDEO:
