Стручњаци упозоравају на три родитељске реченице које имају лош утицај на децу.
Многи родитељи, чак и са најбољим намерама, несвесно обезвређују осећања своје деце речима које користе, упозорава терапеуткиња Келси Мора. Деца и тинејџери највише желе да их видите и чујете, а начин на који родитељи реагују на њихове емоције може дубоко да обликује њихов однос према себи и другима, пише Хуффингтон Пост.
"Када се деца осећају схваћено, уче да разумеју сами себе", каже Мора. Али понављане фразе попут "Добро си" или "Немаш чега да се плашиш" могу дугорочно да умање њихову способност да препознају и изразе своје емоције.
1. "Све је у реду": Фраза која не теши
Реченице попут "Добро си" или "Све је у реду" често су прва реакција родитеља када дете заплаче или се повреди. Иако су изречене с добрим намерама, оне могу да делују обезвређујуће.
- Деца стичу утисак да им родитељи не верују - објашњава Мора и додаје:
- Боље је рећи нешто попут: 'Знам да је ово тешко. На сигурном си.
Слично истиче и дечја терапеуткиња Трејси Вилхасен, која је објаснила зашто би родитељи требало да избегавају ову фразу. "Рецимо да се ваше дете игра у парку, падне и удари главом. Ако му кажете 'У реду је, добро си', оно мисли: 'Не, ово је стварно болело. Тужан сам, болело је.'"
"Тада почињу да размишљају: 'Зар не смем да будем тужан? Не смем да осећам бол?' Зато многа деца, а касније и одрасли, потискују емоције попут љутње и туге", додала је.
Ако се дете повреди, стручњаци саветују да питате: "Јеси ли добро?" или "Желиш ли загрљај?" јер тако показујете бригу, али и поштовање према томе како се осећају.
2. "То није истина": Преурањени закључак
Када дете нешто исприча, а родитељ одмах реагује с "То није истина" или "То се није догодило", дете може закључити да му не верује. Мора саветује блажи приступ: "Чини се да смо то видели другачије. Испричај ми више."
Овакав одговор подстиче дете да буде искреније, уместо да се повуче.
Институт Цхилд Минд такође упозорава да родитељи не би смели да називају дете лажљивцем јер то "узрокује више бола и чини да дете мисли да му се не верује". Како би се избегло лагање у будућности, родитељима саветују да јасно поруче како ће дете имати мање проблема ако говори истину и да се тога заиста држе.
3. "Немаш чега да се плашиш": Порицање страха
Страх од мрака, паса или непознатих ситуација често је саставни део детињства. Али реченица "Немаш чега да се плашиш" заправо негира дететов осећај.
- Таква порука детету говори да његов страх није оправдан, иако се оно стварно боји - каже Мора.
- Тада може да помисли: 'Они не разумеју мој страх и погрешно је што се тако осећам.
Према порталу Беттер Хеалтх, родитељи би требало озбиљно да схвате дететова осећања, да их подстичу да говоре о страховима и да им помогну им да се са страхом суоче својим темпом. Мора саветује једноставан, емпатичан приступ: "Знам да ти је сада страшно. Решимо то заједно. Овде сам."
Ако страхови постану толико јаки да ометају свакодневни живот, препоручује се разговор с педијатром или дечјим психологом који може да пружи додатну подршку.
(Yумама)
