Породица др Бранимира Несторовића суочила се са здравственим изазовима – ћерка је као мала имала проблема са срцем, а сину је дијагностикован аутизам
Као пулмолог и алерголог, проф. др Бранимир Несторовић познат је по специфичном односу према малим пацијентима. У раду с децом он се не ослања само на медицину, већ и на инстинкт, смиреност и способност да саслуша и види оно што други не примећују. Стрпљењу су га, каже, научиле године, а способност да саслуша и види више од многих богато животно искуство, развод и други брак у ком је добио двоје деце – ћерку Мину и сина Уроша.
После младалачког брака и развода, на самом почетку заједничког живота са садашњом животном сапутницом Сузаном, професор др Бранимир Несторовић суочио се са два велика изазова. Ћерка Мина је као веома мала имала здравствених проблема са срцем и требало је да буде оперисана у иностранству. Код сина Уроша, који је дошао на свет после сестре, Несторовићи су приметили елементе аутизма. За брачни пар који је тек на почетку заједничког животног маратона то су били огромни проблеми.
– То су биле тешке године. Плакао сам кад сам гледао филм "Клопка", јер то је била та ситуација: земља под санкцијама, нема новца, фонд не шаље на операције у иностранство... Осећаш се као да си притеран уза зид. Никад човек не зна како би реаговао кад би се нашао у таквој ситуацији. На срећу, код Мине се све добро завршило без интервенције, кренуло је у добром правцу, али у таквим ситуацијама стварно имаш утисак да немаш никакав маневарски простор. Мислим да нисам способан да убијем, немам тај порив у себи, али је велико питање како би се ко понео у таквој ситуацији – испричао је проф. Несторовић у подкасту "Животна прича".
Недуго затим брачни пар Несторовић суочио се са чињеницом да њихов син Урош има поремећај из спектра аутизма. У жељи да што боље разуме Урошев свет, професор Несторовић је почео да изучава овај поремећај који најчешће бива откривен у другој години живота.
– Нама је то било јако стресно, јер одмах следеће године после ћерке се Урош родио, па откривамо аутизам... Све то захтева много менталне чврстине. Али ја мислим да је главни проблем родитеља који имају децу са аутизмом што их не прихватају, као да их се на неки начин стиде. Ово друштво је научено да људе валоризује по новцу, по ефикасности, по успешности, а они су некако избачени из трке. Зна се да деца која имају поремећај из спектра аутизма неће моћи да заврше факултет, да буду директори и онда се њихови родитељи стиде да кажу да им дете има аутизам. Мени се дешавало да доведу дете због проблема са плућима и кад им кажем да дете има елементе аутизма, они то не воле да чују – наводи проф. Несторовић.
"Мој син има фотографско памћење"
Данас се, каже, зна како функционише мозак аутистичног човека – интензивније него мозак неуротипичне особе.
– Мој Урош има 30 година и другачији осећај и виђење света. Велики проценат деце са поремећајем из спектра аутизма има способности које неуротипични људи немају. Они имају страховито памћење, нарочито кад је реч о бројевима, о датумима. Кад не можемо да се сетимо које године смо негде били, ми кажемо: "Урош, Париз", а он одмах каже датум, месец и годину кад смо били у Паризу. Возили су га хеликоптером изнад Лондона и он је све улице после тога сео и нацртао – открио је проф. Несторовић.
Поред тога што има специфично памћење, Урош има изражену уметничку црту. Иза себе има неколико изложби слика, а посвећен је и вајарству. Родитељи су га максимално подржали кад је у десетој години показао интересовање за сликање и то је, наводи професор Несторовић, веома важно за сваког родитеља чије дете има поремећај из спектра аутизма – подржите га у свему што ће га чинити срећним.
– Ми смо пуно радили са њим, водили смо га свуда где смо ми ишли, летео са нама за Америку 11 сати авионом и био је одушевљен. Све што ми радимо радио је и он. Кад смо приметили да је заинтересован за цртање, уписали смо га на приватне часове код Биљане која га воли као да јој је млађи брат. Његови радови су препознатљиви, његове слике говоре. Ја се држим оне приче кад је учитељица питала Џона Ленона шта жели да буде кад одрасте, а он јој одговара да жели да буде срећан. Учитељица му каже како он није разумео питање, а он јој каже како она није разумела одговор. Најважније од свега је да одгајаш дете које ће бити срећно и задовољно и ми смо много радили на томе – каже професор Несторовић.
Погледајте целу епизоду:
(Блиц Жена)
БОНУС ВИДЕО:
