Научници истичу да устаљене тврдње немају чврсто основа те да одрастање без браће и сестара не одређује дететов карактер ни будуће односе.
На одлуку о броју деце данас утичу бројни фактори, од животних околности до финансијских могућности, али митови о јединцима и даље су врло распрострањени, пише Упwортхy.
Психологија против стереотипа
Овакви стереотипи нису новост. Још 1896. године рана психолошка истраживања описивала су децу без браће и сестара као "љубоморну, себичну, егоистичну, несамосталну, агресивну, доминантну или свадљиву" због пажње коју добијају. Модерна истраживања, међутим, показују да то није истина. Студија објављена 2020. у часопису Персоналитy анд Индивидуал Дифференцес открила је да нема разлике у нивоу ароганције, осећаја привилегованости или нарцисоидних склоности између јединаца и деце с браћом и сестрама.
Психолози који одбацују тезу о штетности одрастања без браће и сестара истичу једну велику предност: таква деца опуштеније разговарају с одраслима. Др Ален Масри за Неwсwеек објашњава да јединци "чешће комуницирају с одраслима", због чега се у њиховом друштву осећају пријатно од најранијег узраста.
С тиме се слаже и психолошкиња Рејчел Лофтин. Она додаје да самопоуздање у друштву одраслих "понекад може погрешно да се протумачи као 'брже одрастање', али то не одражава нужно убрзани емоционални развој."
Јединци одрастају опуштенији
Пре три месеца, корисник ТикТока ПумпкинТоадлет68 детаљније је разрадио идеју да јединци одрастају опуштенији уз одрасле јер су у браку својих родитеља попут додатног члана. "Многи који имају једно дете спадају у категорију оних који желе искуство родитељства, али не желе да им се цео живот врти искључиво око деце", рекао је.
- Ви сте им као детету споредна мисија, а не главна. То се разликује од домова с више деце, где су родитељи хтели да буду толико посвећени деци да су их имали више и уложили труд у стварање целог дечјег света за њих.
Иако се ради о размишљању једне особе, многи јединци су се у коментарима сложили с том тезом.
- Живот јединца увек објашњавам реченицом: 'Нема дечјег стола'. Од малих ногу научиш да се пристојно понашаш, имаш манире и разговараш с одраслима интелигентно и без страха. За мене је то било сјајно искуство; ишао сам на пословна путовања и забављао се с родитељима на пуно фора места, али то нису били типични одмори у Дизниленду - написао је један корисник.
Други је додао "мени је то изгледало као да живим с два цимера који се међусобно толеришу и имају дете. Кад сам одрастао, само су ме 'унапредили' у трећег цимера".
Мит о усамљеним и уображеним јединцима неправедан је према тој деци и њиховим родитељима. Такве предрасуде често стварају непотребан притисак на породице које одлуче да имају само једно дете, иако број браће и сестара није пресудан за развој личности, друштвеност или способност стварања односа.
(Индеx.хр)
БОНУС ВИДЕО
