Oglas
Oglas
· · Коментари: 0

ШТА СЕ НАЛАЗИЛО НА МЕСТУ ОСТРОГА ПРЕ НЕГО ШТО ЈЕ ИЗГРАЂЕН МАНАСТИР: Утврђење је разорено, али је његово име преживело векове

Историја имена Острог води нас најмање до 15. века, више од 200 година пре него што је настао Горњи манастир какав данас познајемо.

1790060297_1789212851_1778489831_Depositphotos_197673204_S-6ab22709d49f0.jpg
Фото: Депосит/ ЛегАРТ
Oglas

Манастир Српске православне цркве Острог, једно од најпознатијих места ходочашћа на Балкану, препознају и они који га никада нису посетили. Ипак, много мање је позната прича о томе шта се на овом месту налазило пре манастира и одакле заправо потиче име Острог.

Историја тог имена води нас најмање до 15. века, више од 200 година пре него што је настао Горњи манастир какав данас познајемо.

Према подацима објављеним на званичном сајту Манастира Острог, најстарији познати помени Острога код Оногошта, данашњег Никшића, налазе се у повељама напуљског краља Алфонса В из 1444. и 1454. године.

Дакле, име Острог постојало је много пре него што је ово место постало нераскидиво повезано са Светим Василијем Острошким.

Шта је заправо био Острог?

На подручју недалеко од данашњег манастира налазио се Острог-град, старо утврђење чији се трагови повезују са локалитетом Градац.

Према историји коју наводи манастир, Острог-град је током векова имао улогу пограничног утврђења, а везује се за различите периоде средњовековне историје овог простора.

Утврђење је касније разорено, али његово име није нестало.

Наставило је да живи у називу планине, а затим га је понео и манастир који ће вековима касније постати једно од најпознатијих православних светилишта.

А шта значи реч Острог?

Занимљива је и прича о самом значењу имена.

Како се наводи на званичном сајту манастира, назив „Острог“ повезује се са старијим обликом речи „оштар“ – „остр, остри“.

Реч је могла да означава оштар крај, рог или угао, али и планински врх. Када се погледа готово вертикална литица Острошке греде, назив добија сасвим јасну географску везу са местом на којем је опстао вековима.

Име Острог забележио је и дубровачки историчар Мавро Орбин у делу „Краљевство Словена“, објављеном 1601. године.

Али ни тада још не почиње прича о манастиру какав данас познајемо.

У острошким стенама живели су монаси и пре Светог Василија

Још један мање познат део историје Острога јесте чињеница да Свети Василије није био први монах који је за своје духовно уточиште изабрао ове неприступачне стене.

Пре његовог доласка средином 17. века, у пећинама Острошких греда већ су боравили монаси и испосници.

Међу њима се посебно помиње Преподобни Исаија од Оногошта, који је, према црквеном и народном предању, своје духовно уточиште пронашао управо у острошким стенама.

На простору пећине у којој су се подвизавали ранији испосници 1665. године изграђен је Горњи манастир.

У Острог је средином 17. века дошао и Свети Василије, митрополит захумско-херцеговачки, чије ће име касније постати нераскидиво повезано са овим местом.

Од средњовековног утврђења до једног од најпознатијих светилишта

Зато историја Острога заправо има неколико слојева.

Пре данашњег манастира постојало је старо утврђење. Пре Светог Василија у стенама су живели други испосници. А само име Острог у историјским изворима појављује се још у првој половини 15. века.

Од некадашњег Острог-града данас је остало мало трагова, али је његово име преживело векове.

И управо га данас носе и планина и манастир који је постао један од најпрепознатљивијих симбола овог дела Балкана.

(Телеграф)

БОНУС ВИДЕО:

 

 

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas