Начин на који седите може бити важнији него што мислите.
Нова студија истраживача са Универзитета Макгил сугерише да је усправнији положај тела повезан не само са израженијим осећајем поноса већ и са другачијим односом према ризику. Резултати такође указују на то да на наше понашање може утицати окружење, чак и када тога нисмо свесни.
Шта узрокује усправније држање
Скоро 200 људи учествовало је у експерименту. Међутим, истраживачи им нису рекли да проучавају утицај положаја тела на доношење одлука. Уместо тога, променили су услове у којима су учесници обављали задатак.
Неки учесници користили су таблет постављен на подигнутој платформи на подесивом столу - то је природно подстицало усправнији положај при седењу. Други учесници радили су за нижим столом, због чега су се чешће нагињали напред.
Учесници су затим радили компјутерски задатак познат као задатак ризика са аналогним балоном. Њихов задатак био је да постепено надувавају виртуелни балон. Сваки наредни притисак повећавао је потенцијалну награду, али и вероватноћу да ће балон пући и да ће поени освојени у тој рунди бити изгубљени.
Људи који су седели усправније имали су тенденцију да направе више притисака и остваре боље резултате. Међутим, истраживачи наглашавају да то није значило да су били само непажљивији или импулсивнији.
- Ово указује на то да нису деловали импулсивније, већ да су били ефикаснији у преузимању ризика - објаснио је Хорхе Армони, професор психијатрије и психологије на Универзитету Макгил и главни аутор студије, како преноси СциТецхДаилy.
Став тела може утицати и на емоције
Разлике нису примећене само у понашању учесника већ и у њиховој самопроцени благостања. Они који су седели усправније имали су већу вероватноћу да пријаве израженији осећај поноса.
То је занимљиво јер је понос емоција повезана са позитивном проценом себе и својих поступака. Према ауторима студије, то би могло да указује на то да положај тела утиче не само на наше понашање већ и на начин на који доживљавамо сопствена искуства.
Истраживачи, међутим, наглашавају да су примећени ефекти били умерени и да су се појавили у контролисаним лабораторијским условима. То не значи да ће само исправљање леђа изненада побољшати вашу способност доношења одлука или вас учинити самопоузданијим.
Ипак, студија је занимљива из још једног разлога. Учесницима није наложено да седе усправно. Њихово држање било је обликовано самом радном станицом. Већина учесника није ни била свесна да је њихов положај седења део експеримента.
Није посреди само држање: Окружење такође утиче на понашање
Аутори студије покушали су да ублаже проблем који годинама прати експерименте са такозваним позама моћи. Критичари су раније истицали да учесници могу да наслуте сврху истраживања и несвесно се понашају у складу са очекивањима истраживача.
У Макгиловом експерименту, положај тела био је одређен подешавањем опреме, а не директним упутствима истраживача. Поред тога, истраживачи су користили видео-анализу како би објективно испитали углове врата учесника и потврдили да су се њихови положаји заиста разликовали током задатка.
Резултати зато указују на нешто суптилније од једноставног принципа: "Седите усправно и доносићете боље одлуке.“ Уместо тога, они показују да на наше понашање могу утицати мали елементи свакодневног окружења – положај стола, висина екрана и начин на који организујемо радни простор.
- Ефекти су били умерени и примећени су у контролисаним лабораторијским условима - приметио је професор Хорхе Армони, наглашавајући да студију не треба сматрати револуционарном методом за побољшање расуђивања или доношења одлука.
Међутим, закључци могу пружити занимљиве смернице за пројектовање простора у којима проводимо много сати. Могуће је да ергономска радна опрема утиче на нас не само физички. Чак и нешто тако неупадљиво као што је положај тела при седењу може, у извесној мери, обликовати наше емоције и начин на који реагујемо на ризик.
(Сенса)
БОНУС ВИДЕО
