Професорка турског језика их набројала и објаснила скривена значења
Многа презимена су нам у аманет остављена за време окупације Османлија и имају одређено значење – ког нисмо свесни. Стотине и стотине речи које свакодневно користимо воде порекло из турског језика, што и не чуди јер смо скоро пет векова провели под њиховом влашћу па су се и бројни обичаји, али и имена и презимена до дан данас задржала у Србији и уопштено на Балкану, а за која погрешно верујемо да су српског порекла.
Мирјана Теодосијевић, универзитетски професор турског језика и књижевности, и ауторка неколико турских речника, за „Санџак.рс“ навела је нека врло популарна презимена у Србији за која нисмо знали да у основи имају турско порекло и значење, иако су поједина прилагођена нашој традицији додавањем суфикса -ић.
Презимена изведена из турцизама
@барби_тхебармен #дует wитх @Серагласка ♬ Анциент Руссиан Гусли Бацкгроунд Мусиц - Серагласка
„Сигурно и ви познајете некога чије је презиме изведено од турцизма“, питала је читаоце професорка Теодосијевић, па набројала одређена и објаснила шта значе у преводу: Абрашевић (човек пегавог лица), Амиџић (стриц), Барјактаревић или Бајрактаревић (заставник), Борозан (трубач), Булут (облак), Вермезовић (који не даје), Делибашић (најбољи јунак, заповедник одреда делија), Делић (јунак; стражар код везира и паша), Диздаревић (управник тврђаве), Дунђерски (столар и зидар), Јарамаз (непристојан, несташан; који не вреди), Каракашевић (црних обрва), Караџић (црномањаст), Лагумџија (минер), Малбашић (старешина махале или села), Мутавџић (занатлија који прави простирке и покровце од козје длаке), Субашић (надзорник имања или градски надзорник, „градски менаџер”), Пешкир (убрус), Терзић (кројач), Топаловић (хрома особа), Туфегџић (пушкар). Узунмирковић (високи Мирко), Шебек (павијан; ружан и дрзак човек), Шишмановић (дебео).
„Са турцизмима се не треба играти“
Професорка је на крају нагласила да, уколико нам се учини да се одређена реч данас на турском каже другачије, треба да имамо свест да се језик мењао током векова, те да су многе речи, исто као и у српском, данас архаизми који се не користе у модерном говору.
„Са турцизмима се не треба играти. Ако знате турцизме не значи да ћете моћи да водите чак и најједноставнији разговор на турском. Ако идете у Турску треба да имате у виду да су многи наши турцизми у турском архаизми и да се више не користе у савременом језику“, објаснила је професорка Теодосијевић.
(Блиц Жена)
