Profesorka turskog jezika ih nabrojala i objasnila skrivena značenja
Mnoga prezimena su nam u amanet ostavljena za vreme okupacije Osmanlija i imaju određeno značenje – kog nismo svesni. Stotine i stotine reči koje svakodnevno koristimo vode poreklo iz turskog jezika, što i ne čudi jer smo skoro pet vekova proveli pod njihovom vlašću pa su se i brojni običaji, ali i imena i prezimena do dan danas zadržala u Srbiji i uopšteno na Balkanu, a za koja pogrešno verujemo da su srpskog porekla.
Mirjana Teodosijević, univerzitetski profesor turskog jezika i književnosti, i autorka nekoliko turskih rečnika, za „Sandžak.rs“ navela je neka vrlo popularna prezimena u Srbiji za koja nismo znali da u osnovi imaju tursko poreklo i značenje, iako su pojedina prilagođena našoj tradiciji dodavanjem sufiksa -ić.
Prezimena izvedena iz turcizama
@barbi_thebarmen #duet with @Seraglaska ♬ Ancient Russian Gusli Background Music - Seraglaska
„Sigurno i vi poznajete nekoga čije je prezime izvedeno od turcizma“, pitala je čitaoce profesorka Teodosijević, pa nabrojala određena i objasnila šta znače u prevodu: Abrašević (čovek pegavog lica), Amidžić (stric), Barjaktarević ili Bajraktarević (zastavnik), Borozan (trubač), Bulut (oblak), Vermezović (koji ne daje), Delibašić (najbolji junak, zapovednik odreda delija), Delić (junak; stražar kod vezira i paša), Dizdarević (upravnik tvrđave), Dunđerski (stolar i zidar), Jaramaz (nepristojan, nestašan; koji ne vredi), Karakašević (crnih obrva), Karadžić (crnomanjast), Lagumdžija (miner), Malbašić (starešina mahale ili sela), Mutavdžić (zanatlija koji pravi prostirke i pokrovce od kozje dlake), Subašić (nadzornik imanja ili gradski nadzornik, „gradski menadžer”), Peškir (ubrus), Terzić (krojač), Topalović (hroma osoba), Tufegdžić (puškar). Uzunmirković (visoki Mirko), Šebek (pavijan; ružan i drzak čovek), Šišmanović (debeo).
„Sa turcizmima se ne treba igrati“
Profesorka je na kraju naglasila da, ukoliko nam se učini da se određena reč danas na turskom kaže drugačije, treba da imamo svest da se jezik menjao tokom vekova, te da su mnoge reči, isto kao i u srpskom, danas arhaizmi koji se ne koriste u modernom govoru.
„Sa turcizmima se ne treba igrati. Ako znate turcizme ne znači da ćete moći da vodite čak i najjednostavniji razgovor na turskom. Ako idete u Tursku treba da imate u vidu da su mnogi naši turcizmi u turskom arhaizmi i da se više ne koriste u savremenom jeziku“, objasnila je profesorka Teodosijević.
(Blic Žena)
