Децу подстичемо на независност, али та независност понекад води до занемаривања потреба и осећања родитеља. Чак и они најразумнији родитељи могу да се осећају одбачено и неважно.
У детињству родитељи деци пружају емотивну подршку и усмеравају их кроз живот. Улоге родитеља и детета тада су јасно дефинисане. Међутим, како деца одрастају и постају независна, те границе се често замагљују.
Родитељи се могу запитати шта још могу да понуде својој деци или када ће њихова деца нешто пружити заузврат.
Посебно то осећају када одрасла деца раде ствари које несвесно чине да се родитељи осећају невољено. Поставља се и питање да ли деца треба да брину о својим родитељима у старости.
Ево неколико примера понашања због којих се родитељи тако осећају:
1. Занемаривање породичних традиција
Породичне традиције симболизују заједништво и припадност. Када одрасла деца занемарују традиције, то шаље поруку да родитељи више нису важни. Иако је нормално да свако ствара своје рутине, учешће у традицијама показује поштовање према вредностима које су родитељи пренели. Посебно је важно одвојити време за такве тренутке током празника или породичних окупљања.
2. Мањак комуникације
Родитељи често осећају усамљеност када им деца оду из дома. Психолог Гуy Wинцх истиче да усамљеност може створити осећај одбацивања, што родитеље спречава да сами започну разговор. Једноставни гестови попут кратке поруке, слике или позива могу значити много. Такви мали знаци пажње показују родитељима да су и даље део живота своје деце.
3. Не деле важне тренутке
Родитељи желе да буду део живота своје деце, чак и када деца имају своје породице. Дељење животних успеха – попут разговора за посао или првог корака унука – помаже родитељима да се осећају повезано. Не ради се само о великим стварима, већ и о ситницама из свакодневног живота које могу да улепшају њихов дан.
4. Површно учешће у разговорима
Када деца током разговора с родитељима гледају у телефон или их слушају на пола ува, то оставља утисак да им родитељи нису важни. Како наводи консултанткиња Рутх Сцхимел, активно слушање јача поверење и блискост. Једноставан чин потпуне пажње током разговора може имати дубок емотивни ефекат.
5. Јављање само када нешто требају
Родитељи могу да осећају да их деца користе само као извор финансијске помоћи или као "бака-сервис". Сваки однос захтева равнотежу давања и примања, па је важно показати захвалност и бригу, а не контактирати родитеље само када вам треба помоћ.
6. Посете као обавеза
Када деца долазе кући само зато што "морају", родитељи то осете. Иако је природно да деца желе свој простор, повремене посете које су мотивисане искреном жељом за повезивањем имају непроцењиву вредност.
7. Занемаривање захвалности
Изражавање захвалности кључно је за сваки однос. Како каже терапеуткиња др Терри Орбуцх, захвалност не само да јача везе, већ задовољава и основне људске потребе за признањем и блискошћу. Једноставно "Хвала" може родитељима показати да их њихова деца цене.
8. Игнорисање савета
Родитељи деле савете из љубави, али одрасла деца то често доживљавају као критику. Иако је важно поставити границе, игнорисање савета може родитељима оставити утисак да њихово искуство није важно.
9. Често отказивање планова
Када деца више пута откажу договорене планове, родитељи се осећају одбачено. Психолог Ницк Wигналл предлаже да се разговори о таквим темама воде с отвореним умом, при чему је важно размотрити осећања друге стране и слушати без осуђивања.
10. Недостатак изражавања емоција
Без обзира на то колико су деца одрасла, родитељима значи да чују "Волим те" или добију исказ пажње. Дељење успомена, стварање нових и повремени гестови нежности показују родитељима да су вољени.
Односи између родитеља и одрасле деце захтевају труд с обе стране. Мали знаци пажње и комуникације могу учинити велику разлику у томе како се родитељи осећају. Подсећање на љубав и повезаност даје вредност односима који су темељ наших живота.
( Супер жена)
БОНУС ВИДЕО:
