Када се помене анксиозност, најчешће је не повезујемо са децом, него са одраслима. Међутим, анксиозност може да се јави и код деце, само је питање да ли то родитељи умеју да препознају.
Деца не умеју увек да објасне како се осећају, због чега своје емоције показују понашањем и телесним реакцијама, а ево који рани знаци могу да укажу на анксиозност - а родитељи их често игноришу или приписују нечем другом:
1. Чести болови у стомаку или главобоље
Када се деца осец́ају анксиозно, њихова тела често реагују пре њихових речи. Другим речима, тело малишана може да пружи увид у њихово емоционално и физичко благостање. Дете које се стално жали на болове у стомаку, главобоље, мучнину или општу нелагоду, посебно око школе, друштвених ситуација или нових активности, можда се осец́а анксиозно. Родитељи често мисле да деца траже изговор да избегну одлазак у школу или искуства са новим активностима. Међутим, неретко је у питању анксиозност.
Водите једноставне, али смислене разговоре са њима о њиховим емоцијама како бисте их утешили.
2. Проблеми са спавањем или ноц́ни страхови
Ако дете тешко заспи или се често буди ноћу, има ноц́не море или изненадне страхове од мрака, то могу бити рани показатељи анксиозности. Одрастајуц́и, деца могу имати потешкоц́а да артикулишу своје мисли и изразе их речима, а то доводи до осец́аја анксиозности и депресије. Деца са анксиозним мислима често имају изазов са спавањем јер је то најтише доба дана, што бригама даје прилику да постану гласније.
3. Раздражљивост и чести испади анксиозности
Анксиозност се не појављује увек као брига, често се манифестује као фрустрација, бес или емоционална преоптерец́еност. Изненадни и стални испади анксиозности могу бити велики знак да се ваше дете суочава са анксиозношц́у. Важно је да му понудите емоционалну доступност и безбедан простор како би могло да разговара о својим осец́ањима. Дете које постаје необично раздражљиво, лако плаче или се узнемири због ситница можда покушава да се носи са унутрашњим стресом који не разуме.
4. Избегавање друштвених ситуација или активности у којима је некада уживало
Ако ваше дете изненада избегава рођенданске забаве и друштвене догађаје, можда се суочава са социјалном анксиозношц́у и није у стању да разговара о томе. Обратите пажњу да ли избегава игру са другарима или активности које је раније волело, јер то може бити више од пуког "губитка интересовања". Избегавање је један од најјачих знакова нксиозности, посебно социјалне или сепарационе анксиозности.
5. Дете не жели нигде без родитеља или има страх од самоће
Сва деца пролазе кроз те фазе када су малтене "прилепљена" за родитеље, али упорна везаност, посебно када се појави изненада, може да сигнализира анксиозност. Родитељи су сигурно место за дете и ако се малишан стално држи за вас, то може значити да се плаши да буду само. Разговарајте са дететом о његовим осец́ањима, покушајте да разумете његове емоције и утешите га.
6. Перфекционизам и страх од грешака
Деца са анксиозношц́у често постављају нереално високе стандарде себи. Ако ваше дете постане узнемирено када ствари нису савршене, избегава задатке у којима би могло да доживи неуспех или му је потребно стално уверавање да све ради како треба ("Да ли је ово исправно?", "Јеси ли сигуран?"), анксиозност може бити узрок. Можда се плаши грешака и јури савршенство. Реците му да је нормално правити грешке и да је важније учити из тих грешака.
7. Понављајуц́е понашање или стално тражење уверавања
Деца која осец́ају анксиозност могу да понављају одређене радње да би се осец́ала безбедно или да постављају иста питања изнова и изнова. Можда брину о ситницама, стално проверавају ствари или им је потребна потврда да је све у реду. Ове навике су њихов начин да покушају да преузму контролу над својим страховима.
Уколико приметите неке од ових знакова код својих малишана, можете најпре да покушате, веома стрпљиво, да им помогнете сами да то превазиђу, али ако нема помака или вам се једноставно чини да не можете сами, не либите се да потражите савет стручњака.
(Yумама)
БОНУС ВИДЕО
