Бројне су студије које указују на тренд смањивања броја деце која се баве спортом. Тако је једно истраживање спроведено у Аустралији показало да се у периоду од 1985. до 2003. године број деце узраста од 5 до 14 година која тренирају неки спорт смањио за чак 50% код девојчица и 30% код дечака.
Бројне су студије које указују на тренд смањивања броја деце која се баве спортом. Тако је једно истраживање спроведено у Аустралији показало да се у периоду од 1985. до 2003. године број деце узраста од 5 до 14 година која тренирају неки спорт смањио за чак 50% код девојчица и 30% код дечака.
Показано је да су раније више били заступљени тимски спортови, посебно кроз необавезну игру са друштвом у школи и у слободно време, а такмичарски дух није био толико изражен. Данас је заступљенији седантерни начин живота, као и неправилна исхрана, па је све већи број деце без физичке активности, са прекомерном телесном масом и гојазношћу. Међутим, показано је да и деца која се баве спортом тренирају паралено више спортова, имају свакодневне, врло интензивне тренинге који дуго трају и делују исцрпљујуће на њихов организам, што резултира честим повредама.
Значај бављења спортом у детињству
Умерена физичка активност је од изузетног значаја за здравље у свим узрасним категоријама, а посебно у детињству, јер позитивно утиче на:
- правилан раст и развој коштано-мишићног система и превенцију деформитета,
- побољшање телесне композиције,
- развој и унапређење моторичких вештина,
- повећање снаге и издржљивости,
- јачање имунског система,
- превенцију метаболичког синдрома и многих хроничних обољења,
- психичко благостање,
- снижење стреса, анксиозност ии депресије,
- повећање самопоуздања и самопоштовања,
- унапређивање когнитивних функција.
Које су препоруке за бављење спортом за децу од 5 до 18 година?
Према Америчком удружењу за срце (АХА) и Светској здравственој организацији (WХО) свако дете би требало да има умерену до изражену аеробну физичку активност бар 60 минута свакодневно. То подразумева вожњу бицикла, тротинета или скејта, трчање, плес, фудбал, одбојку или кошарку са друштвом.
Ове препоруке се често погрешно тумаче или злоупотребљавају, па деца свакодневно имају исцрпљујуће, веома интензивне тренинге, тренирају више спортова истовремено или се уписују на спортове који превазилазе њихове развојне способности. Нажалост, веома стресан и изражено такмичарски дух се пренео из професионалног и на дечији спорт. Све наведено води ка незадовољству, исцрпљеношћу и брзом одустајању од спорта.
Како да знамо да ли је "превише" спорта за дете?
Превише физичке активности има вишеструко штетне последице по зравље детета, а показатељи су:
- нерасположено и расејано дете,
- попуштање у школи,
- учестале мишићно-скелетне повреде,
- честе инфекције (горњих респираторних путева),
- изражено замарање током и након тренинга.
Који спортови се препоручују у ком узрасту?
Према генералним препорукама постоје одређени спортови који се препоручују у одређеном узрасту, али поново наглашавамо да је од изузетног значаја индивидуални приступ.
Рано детињство (узраст од 2 до 5 година )
Овај период се карактерише ремоделовањем телесне композиције у корист безмасне телесне масе, ограниченим основним спортским способностима, потешкоћом у праћењу и процењивању предмета који се креће (још увек непотпуно развијена функција вида), веома кратким одржавањем пажње. Због тога се акценат ставља на основне моторичке вештине кроз игру и експериментисање, а никако кроз такмичење. Препоручене активности у овом узрасту су:
- трчање,
- превртање,
- бацање,
- хватање,
- вожња трицикла или тротинета.
Средње детињство (узраст од 6 до 9 година)
У овом узрасту се капацитети за аеробно и анаеробно вежбање повећавају, равнотежа и држање су бољи, већина деце постиже зреле обрасце основних спортских вештина. Почињу да уче прелазне вештине, а напредак у праћењу и процени брзине предмета који се креће је значајан, али уз ограничену усмереност. Распон пажње је и даље кратак, а способност брзог одлучивања и памћење су ограничени. У овом узрасту се акценат ставља на основне и почетне прелазне моторичке вештине. Пожељно је увести флексибилна правила и подстаћи минималну конкуренцију. Трајање тренинга би требало да буде кратко. Препоручене активности су:
- пливање,
- трчање,
- гимнастика,
- почетни фудбал и бејзбол,
- клизање,
- плес,
- спортови са рекетом,
- вожња бицикла,
- бесконтактни борилачки спортови.
Касно детињство (узраст од 10 до 12 година)
Овај период обележавају значајне разлике у телесној маси и висини међу половима у корист девојчица због ранијег уласка у пубертет. Уочавају се минималне разлике у снази, али су деца оба пола у стању да се равноправно такмиче. Сада су прелазне моторичке вештине усавршене и већина деце може да савлада сложене моторичке способности. Потпуно су развијени праћење, процена брзине покретних предмета и усмереност. Распон пажње се повећава, али је она углавном селективна, док је памћење значајно боље. Овде се акцентује стратегија и тактика, односно представљају сложеније комбинације игре.
Препоручене активности су:
- сви претходно наведени спортови,
- кошарка,
- фудбал,
- хокеј на леду.
Рана адолесценција (узраст од 13 до 15 година)
Ово је период израженог раста у смислу повећања мишићне масе и снаге, као и кардиопулмоналне издржљивости. Сада су јасно видљиве разлике међу половима. Код девојчица се брже акумулира масно ткиво на специфичним местима, а код дечака је израженије повећање мишићне масе. Услед хормонског дисбаланса, који је једна од карактеристика пубертета, привремено се смањује координација покрета, равнотежа и флексибилност. Пажња је много боља, као и способност памћења тактике и стратегије. Препоручене активности у овом периоду су:
- сви претходно наведени спортови,
- за дечаке атлетика (трке на 100 м и 400 м, скок увис, скок удаљ)
- за девојчице клизање и гимнастика.
Касна адолесценција (узраст од 16 до 18 година)
Разлике у телесном саставу и способностима код девојчица и дечака су јасно изражене (проценат масти, мишићне масе и снаге, повећање брзине и флексибилности), а пажња и памћење су одлични. Препоручени су сви спортови у зависности од личног интереса детета.
Поред адекватно дозиране физичке активности за правилан раст и развој детета неопходна је и правилна исхрана која мора задовољити потребе детета у нутритивном и енергетском смислу. Јасно је да физички активно дете мора имати већи енергетски унос од потрошње како би се надокнадиле потрошене кило-калорије и обезбедило довољно енергије за нормалан раст и развој.
На основу свега наведеног закључује се да лекари и спортски радници који се баве праћењем деце спортиста морају јасно да знају и разумеју разлике у структурном, физиолошком, неуролошком и психолошком погледу деце у односу на одрасле, да адекватно дозирају физичку активност за свако дете индивидуално, као и да разликују уобичајене повреде од болести и стања карактеристичних за дечији узраст. Зато и спортско - медицински прегледи деце спортиста имају много специфичности у односу на прегледе одраслих који се баве спортом.
(Yумама)
БОНУС ВИДЕО
