Српски народ је вековима неговао богат мозаик обичаја и веровања који су обликовали свакодневни живот. Један од њих, и данас присутан у многим домаћинствима, јесте просипање воде пред некога ко креће на пут. Веровало се да ће вода, као симбол мирног тока, омогућити да и путовање прође без трзавица и да се путник безбедно врати кући.
Овај обичај има дубоко укорењено значење. Вода је у народној традицији представљала живот, чистоћу и проходност. Ако се проспе, путник „клизи“ лакше, баш као што вода тече низ падину. Многи су веровали и да вода „гаси“ могуће несреће и отклања зле силе које могу пратити човека на путу.
Слични ритуали постојали су широм Балкана. У Црној Гори се пред путника стављао и хлеб као знак благостања, док се у Босни пред полазак из куће три пута пљуцкало „да не крене зло за њим“. У неким крајевима Србије деца су трчала за путником носећи вуну или комадић тканине, као амајлију да га прати топлина дома.
Етнолози истичу да ови обичаји нису само празноверје, већ и начин на који су људи осмишљавали и контролисали неизвесност живота. Путовања су у прошлости била дуга и опасна, па је свака симболична радња давала осећај сигурности.
Данас, у ери авиона и брзих возова, обичај просипања воде можда делује застарело, али остаје дирљив подсетник на везу између човека и дома – јер где год да идемо, сви се на крају желимо вратити мирно и безбедно.
