Побрините се да ваше дете буде спремно за школу
Полако се ближи 1. септембар када ће нова генерација предшколаца, њих негде око 60.000, постати ђаци прваци! И док се деца углавном радују новим другарима, родитељи су забринути и уплашени како ће се њихови малишани снаћи у новој средини, те да ли су добро припремљени и потковани знањем за први дан школске године.
Није тајна да последњих година све више мама и тата, посебно у већим градовима, будућим првацима преко лета ангажују чак и приватне професоре како би их припремили за полазак у школу! И то објашњавају речима да "не желе да им задиркују децу ако не знају добро да читају, пишу или сабирају..."
Пред родитељима будућих ђака првака, али и просветним радницима, главно је питање: шта то будући прваци морају да знају пре поласка у школу? Како истичу педагози и психолози, ту спада пет основних ствари, а то нису ни читање ни писање!
Зато кренимо редом.
1. Да зна да веже пертле
Будући ђаци прваци чини се знају све, али у домену модерних технологија и управљања паметним рачунарима, таблетима и телефонима! Иако су прави су хакери, то ипак није довољно да се буду самостални.
Деца рођена 2016. године често и даље траже од родитеља да им помогну при везивању пертли, облачењу и слично. Родитељи им, како кажу стручњаци, повлађују. Купују има патике на "чичак", везују пертле, облаче их, не дајући тако детету шансу да то уради самостално.
Ранко Рајовић, аутор НТЦ система учења, каже да први кораци у осамостаљивању деце почињу већ у вртићу. Тада дете мора да научи само се обуче, да се спреми за спавање - једноставно, да брине само о себи.
- То је некад било потпуно нормално. Јер, родитељи су имали и по седморо или осморо деце. Ко ће све њих да облачи, купа, спрема за спавање? Они су то морали да раде сами. Данас имамо једно дете које је, практично, као неки кућни љубимац. Спремимо, обучемо најлепше кошуље, панталоне, затежемо да све буде идеално и идемо у вртић. И дете то види. То тако не треба. Дате им ствари и кажете “Ево ти овде, спреми се.” Од најранијих дана вртића - каже Рајовић.
2. Да се само пресвлачи
Од рођења детета, родитељи и старатељи су ти који воде главну реч када је у питању пресвлачење детета. С разлогом, јер дете у том добу не може ништа самостално. Али већ са неколико година самостално може да учествује у том веома битном процесу облачења, односно пресвлачења.
Учење самосталног пресвлачења је важан корак за дете који би требало увелико да буде савладан до поласка у основну школу. То је битан корак ка њиховој независности.
- Дешава се да родитељи таман да крену, а дете се сети да хоће друге чарапе. Или се поквасио, па му је влажна мајица, и мора да се пресвуче. Зато се увече спрема шта ће дете да обуче, да обује, да понесе. Нема ту сад ујутру шта ћеш, па он онда неће ништа. Нека дете и бира, али увече, не ујутру - испричао је Ранко Рајовић.
Савети стручњака родитељима су да почну да дају деци да постепено бирају шта ће обући са једноставним комадима одеће и постепено повећавајте сложеност како би се дете осећало самопоуздано.
3. Да само иде у тоалет
Као и код учења везања пертли, деца би морала да до седме године живота најкасније знају како да самостално оду до тоалета. Приоритети родитеља, колико год некада били добронамерни, врло често, што због страха, што због родитељских амбиција, могу да успоре дете у развоју.
Тако учитељима и учитељицама у основне школе долазе деца која не знају како да користе тоалет. А хаос настаје када учитељи са десетинама првака оду на екскурзију, па просветни радници морају децу да уче како да користе тоалет папир.
- Дође нам дете у школу, а не зна за хигијену после употребе тоалета, и зато питам шта је родитељ радио са тим дететом? Нису деца размажена, него је родитељу тешко да му покаже, а детету се мора сто и више пута некада нешто објаснити да би стекло вештину – каже Мирјана Стевановић, директорка ОШ “Матко Вуковић” у Суботици.
Истиче да су учење читања и писања процес који се одиграва током читавог првог разреда, али да би деца већ требало да понесу завидно животно знање из куће.
- Дететово и слободно време родитеља не смеју да преузму лајф-коучеви, спортски или образовни радници. Има случајева да дете не зна српски језик, а уписују га на енглески, или не зна да веже пертле, а терају га да свира клавир - каже она.
4. Да само пакује књиге
Школски ранац пун ђачких књига и свезака, на детету је само да узме ранац и оде у школу. Проблем је када се у ту исту школу дође, а дете не зна ни шта има од часова и да су спаковане погрешне свеске.
Зашто је то тако? Пре свега, зато што су маме и тате ти који сваке вечери својој деци све више спремају књиге за школу, а не дете које у школу иде.
Самостално паковање књига за школу има неколико користи за дете. Осим што деца у школу неће доћи неспремна за наставу, научиће и распоред часова за целу недељу. Потом, ова активност ђаке прваке учи да буду одговорни, развија им преко потребне организационе вештине, а самим тим и самопоуздање.
5. Да зна шта има за домаћи
И родитељи такође користе паметне телефоне, само што то често раде науштрб рођене деце. Тако су све чешће ситуације да се дете врати из школе, а на питање “шта имаш за домаћи задатак” одговарају да не знају, или се не сећају!
Тада креће родитељска акција, позиви и поруке у вајбер групама са осталим родитељима деце из разреда, а неретко се позивају и учитељи или учитељице како би родитељима рекли шта је то задано деци као домаћи задатак.
Сви стручњаци, педагози, дечји терапеути и психолози су сагласни да се на овај начин деци одмаже да правилно одрасте у функционалну особу. Памћење домаћег задатка деци помаже при развијању вештине самосталног учења, јача одговорност према својим школским обавезама, да буду посвећена, изграде дисциплину и створе рутину како би постигли успех у школовању. Битну улогу у стварању ове одговорне навике имају родитељи, и они би требало да науче дете како да не забораве шта им је домаћи.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
