Владета Јеротић оштро је критиковао потез родитеља којим се сугерише да је оно разочарање или проблем
Учење др Владете Јеротића, истакнутог мислиоца у областима психологије, теологије и педагогије, пружа увид у формирање дечјих емоција у најранијем детињству. Према његовим запажањима, начин на који се родитељи обраћају детету директно обликује емоционалне обрасце који се задржавају и у одраслом добу.
Однос похвале, гордости и зависти
Јеротић је наглашавао важност умерености у подстицају. Док је похвала у раном детињству кључна за развој осећаја сигурности и сопствене вредности, прекомерно хваљење може имати контрапродуктивне ефекте. Сматрао је да такав приступ код деце може подстаћи развој гордости, али и зависти.
У разматрању људских мана, Јеротић је пренео став да је завист тежа за кориговање од гордости. Према његовим речима, оба осећања корен вуку из раног детињства, из првобитних односа у којима дете покушава да утврди степен прихваћености и љубави у односу на друге чланове породице.
Разлике у методама комуникације
Као пример конструктивног приступа васпитању, Јеротић је наводио моделе који се примењују у западним културама, попут Енглеске. Фокус је на реакцији родитеља у тренуцима када дете погреши или не разуме задатак. Уместо емоционалне реакције и љутње, преферира се смирен приступ који подразумева поновно и стрпљиво објашњавање без подизања тона.
Критиковао је честу праксу у домаћем васпитању где се након поновљеног објашњења прелази на прекорне фразе попут: "Трећи пут ти објашњавам, шта ће од тебе бити?". Овакве поруке дете не доживљава само као нервозу родитеља, већ као вредносни суд који му сугерише да је оно разочарање или проблем. Тако детету родитељи несвесно уништавају будућност.
Утицај страха и сигурности на развој
Основна теза Јеротићевог учења о васпитању јесте да се развој не темељи на страху, већ на осећају сигурности. Изложеност честим повицима и критикама код детета ствара унутрашњу напетост, која се касније може манифестовати кроз осећај ниже вредности или сталну потребу за доказивањем.
Динамика у породици са двоје деце
Посебан осврт дат је породици са двоје деце, где је ривалитет за родитељску пажњу често најизраженији. Страх да је друго дете вољеније ствара подлогу за развој зависти. Јеротић је сматрао да је у таквим констелацијама кључно да родитељи избегну стварање атмосфере такмичења и осигурају да свако дете подједнако осећа емоционалну стабилност.
Васпитање се, према Јеротићу, не огледа у постизању савршенства, већ у континуираном стрпљењу и смирености. Родитељ који је способан да пружи објашњење без понижавања детета доприноси развоју стабилне личности, ослобођене потребе за компензацијом траума кроз негативне емоције у зрелом добу.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
