Неке улоге носимо с лакоћом, друге нас умарају, а неке – и не приметимо да смо усвојили. Али шта се дешава када се изгубимо у њима?
Свако од нас у животу игра више улога. Синови, кћери, мајке, супруге, пријатељи, колеге, шефови, ученици, саветници…
Од друштвене маске до личне истине
Улоге нису саме по себи лоше. Оне нам помажу да се сналазимо у свету, да комуницирамо, да испунимо очекивања околине. Али када предуго останемо у улози која није у складу са нашом суштином, почињемо да осећамо умор, празнину и чак – тугу. Да ли сте некад рекли себи: “Не знам ко сам више, само испуњавам туђа очекивања” То је знак да вас улога коју играте одваја од аутентичног себе.
Најчешће улоге које глумимо – и зашто:
• “Добро дете” – одрасли који и у четрдесетим живе тако да не разочарају родитеље.
• “Снажна жена” – никада не тражи помоћ, јер “мора све сама”.
• “Смешко” – увек весео, да не би био одбачен или осуђен.
• “Спасиоц” – помаже свима, док себе ставља на последње место.
Ове улоге често крију дубље страхове: од неприхваћености, напуштања, осуђивања. Зато их је тешко скинути – јер смо навикли да преко њих добијамо љубав и признање.
Како да се вратимо себи
1. Препознајте улогу: Шта радите, а није у складу с вама?
2. Поставите границе: Није свака улога дужност. Можете рећи „не“ без кривице.
3. Дозволите себи промену: Чак и ако сте цео живот били „јака особа“, не значи да то морате бити заувек.
4. Истражите шта је ваше: Шта волите када нико не гледа? Ко сте када ником ништа не доказујете?
Улоге нека служе вама, а не ви њима
Живот је заиста позорница. Али најлепше је кад престанете да глумите, и први пут проговорите својим гласом. Онда се улоге не доживљавају као терет, већ као израз зрелости – јер знате кад да уђете у њих, и кад је време да скинете костим.
