Многи људи тек касније препознају обрасце који упућују на то да су одрастали у захтевнијем окружењу него што се чинило.
Психолози истичу да је препознавање таквих искустава важан корак у разумевању сопствених реакција и понашања у одраслој доби. У наставку су неки од најчешћих знакова који могу упућивати на тешко детињство.
Осећај да сте терет
Нека деца развијају уверење да својим потребама оптерећују друге, нарочито ако су њихове емоције биле игнорисане или умањиване. Такав осећај не одражава стварну вредност детета, већ често указује на то да су одрасли око њега били преоптерећени сопственим проблемима. Последице се могу задржати и у одраслој доби кроз осећај кривице или потребу да се стално прилагођава другима.
Стални опрез и "ходање по јајима"
Нека деца одрастају у окружењу у којем стално процењују расположење других како би избегла сукобе. Таква динамика оптерећује нервни систем и одржава га у стању приправности, чак и када нема стварне претње. Психолози истичу да то може довести до повећане осетљивости на стрес и конфликте касније у животу.
Преузимање одговорности за туђе емоције
Психолози овај образац називају "парентификацијом", односно ситуацијом у којој дете преузима емоционалне улоге одраслих. То укључује покушаје смиривања родитеља или преузимање одговорности за њихово расположење. Дугорочно, таква искуства могу довести до занемаривања сопствених потреба и претераног усмеравања на друге.
Недостатак осећаја сигурности код куће
У неким породицама присутна је стална напетост или непредвидивост, због чега дете не може да се опусти ни у свом дому. Такво стање психологија повезује с трауматским одговором организма. Последице могу укључивати проблеме с опуштањем, спавањем и осећајем сигурности у одраслој доби.
Осећај невидљивости и неприхваћености
Нека деца одрастају с утиском да их се не чује или не примећује, иако су физички присутна. Такво искуство може утицати на самопоуздање и начин изражавања у каснијим односима. Психолози наглашавају да то често доводи до повлачења и умањивања сопствених потреба.
Прерано одрастање
Детињство би требало да укључује игру и развој без превелике одговорности, али нека деца преузимају улоге које им не припадају. То може укључивати бригу о другима или преузимање породичних обавеза. Таква искуства често доводе до губитка безбрижности и повећаног осећаја одговорности у одраслој доби.
Сумња у сопствена осећања и стварност
Ако су дететова осећања често била оспоравана или негирана, може развити неповерење у личну перцепцију. Овај образац, познат као излуђивање (енгл. гаслигхтинг), може дугорочно утицати на самопоуздање. Психолози истичу да обнова поверења у сопствене емоције захтева време и свесни рад.
Стална потреба за одобравањем
Деца која су одрастала уз условљену пажњу често развијају потребу за сталним потврђивањем споља. То се може испољити кроз претерано угађање другима или осетљивост на критику. Психолози наглашавају да је важно развити осећај сопствене вредности независно од туђег мишљења.
Осећај усамљености упркос присутности других
Дете може бити окружено људима, али и даље осећати емоционалну удаљеност. Таква изолација често произилази из емоционалне недоступности старатеља. Последице се могу пренети у одраслу доб кроз потешкоће у блиским односима и осећај неприпадања.
(Индеx.хр)
БОНУС ВИДЕО
