Ево која правила треба да се поштују кад се дочекују и распоређују гости за славски сто.
Крсна слава прославља се уз жито, славски колач и свећу, а важан део традиције представљају и обичаји дочекивања гостију и распореда седења за столом.
Крсна слава у српској православној традицији није само свечани ручак, већ породични празник који окупља родбину, пријатеље и кумове. Посебно место у славским обичајима имају гостопримство, поштовање према старијима и начин на који домаћин дочекује оне који долазе да честитају празник. Према обичајима описаним на сајту Светосавље, и сам сусрет домаћина и гостију има устаљен ред.
Како домаћин дочекује госте на слави
Према обичају описаном на сајту Светосавље, домаћин госте дочекује пред кућом или на прагу свог дома, свечано обучен и расположен.
Гостима се упућују речи добродошлице, док они домаћину честитају крсну славу.
Најсвечаније обучен и свечарски расположен, домаћин госте дочекује речима: "Добро дошли!" Гости честитају славу речима: "Срећна слава, домаћине, теби и твом дому и твојим укућанима, много година у здрављу и весељу".
Гости улазе у кућу, и по старештву седају за сто где се обавља славски ручак, или у неку другу просторију где седе до почетка ручка.
За славском тпезом поштује се "старештво"
Израз да гости по старешинству (старештву) седају за сто значи да се распоред седења одређује према годинама живота, друштвеном статусу, угледу или породичној хијерархији.
У традиционалној култури и бонтону, ово правило исказује поштовање према старијима и најважнијим гостима. Ево како то изгледа у пракси:
Најстарији и најугледнији гости седају први: Њима припадају почасна места на челу стола или на средини стола (ако је сто дугуљаст).
Домаћини и почасни гости: Домаћин обично седи на челу стола, а најстарији или најважнији гост (нпр. деда, кум, гост који је дошао издалека) седа са његове десне стране.
Млађи седају на крају: Како се иде ка крајевима стола или даље од челних позиција, места заузимају млађи чланови породице или млађи гости.
Поштовање важније
Седење по старештву представља део традициоалног бонтона којим се исказује поштовање према годинама, искуству и породичној хијерархији. Ипак, распоред места може се разликовати од дома до дома, у складу са простором, бројем гостију и породичним навикама.
На слави је домаћин тај који дочекује госте, позива их за трпезу и настоји да се сви осећају добродошло. Гости, са своје стране, поштују домаћина, честитају празник и уважавају старије.
Тако се обичаји дочекивања и седења за славском трпезом преносе са генерације на генерацију, као део српске породичне традиције и културе гостопримства.
(Религија/Yумама)
БОНУС ВИДЕО:
