Robert Mičam važio je za jedno od najprepoznatljivijih lica noar filmova.
Robert Mičam rođen je 6. avgusta 1917. godine u Bridžportu i, uz Hemfrija Bogarta, važio je za pionira noar filmskog žanra.
Njegovi likovi ostali su upamćeni kao antologijski primeri mračnih, kompleksnih junaka. Publika ga i danas pamti po ostvarenjima kao što su „Krvavi mesec“, „Rodeo“, „Noć lovca“, „Mamac za ubicu“, „Ne kao stranac“ i „Ubistvo u Amsterdamu“. U njegovoj filmografiji, izdvajaju se i „Kuća na brdu“, „Ponoćni ubica“, „Tragovi ucene“, kao i poslednji film koji je snimio – „Poslednji tajkun“ u režiji Elije Kazana.
Harizmatični glumac, poznat po ulogama antijunaka, živeo je jednako buntovno kao što je glumio. Bio je arogantan, sarkastičan, otvoreno je prezirao holivudsku industriju koja ga je proslavila i nikada nije pristao na njena pravila. Strastveni pušač, otvoren kritičar američke politike i kapitalizma, čovek oštrog jezika i nepredvidljive naravi – Mičam je u privatnom životu ostao isti onaj nemirni mladić koji je odrastao na ulicama.
Njegov put do glume bio je daleko od klasičnog. Odrastao je u siromaštvu, kao tinejdžer lutao je Amerikom, živeo u železničkim vagonima, menjao fizičke poslove i neko vreme bio profesionalni bokser. Tek dolaskom u Kaliforniju 1936. godine i priključivanjem jednoj pozorišnoj trupi, prvi put je zakoračio u svet glume i pisanja kratkih drama.
Filmsku karijeru započeo je kao negativac u vesternima B produkcije, a prelomni trenutak desio se 1944, nakon uloge u „Trideset sekundi iznad Tokija“. Ubrzo potpisuje ugovor sa RKO studijom, a već sledeće godine osvaja nominaciju za Oskara zahvaljujući filmu „Priča o Dži Aj Džou“ Vilijama Velmana. „Unakrsna vatra“ Edvarda Dmitrika lansirala ga je u sam vrh i otvorila mu vrata niza mračnih trilera i kriminalističkih drama koje su definisale njegov imidž.
Tokom karijere duge više od pola veka, Mičam je snimio blizu 150 filmova i sarađivao sa velikanima poput Džona Hjustona, Hauarda Hoksa, Ota Premingera i Jozefa fon Šternberga. Partnerke su mu bile najveće zvezde zlatnog doba Holivuda – Merilin Monro, Liz Tejlor, Debora Ker, Džoan Simons, Džejn Rasel, Sara Majls, Nastasja Kinski i mnoge druge. Njegova smrt 1997. godine, izazvala je ogroman odjek.
Iza buntovne spoljašnosti, krila se i stabilna porodična priča. Sa glumicom Doroti Spens, kojom se oženio 1940, ostao je u braku sve do kraja života. Njihovi sinovi, Džejms i Kristofer, pošli su njegovim stopama i postali glumci, dok je ćerka Trini izgradila karijeru scenaristkinje i sknjiževnice.
U jednom od retkih intervjua, u poznim godinama, Mičam je jednostavno sumirao svoj životni put:
„Nikada ne menjam ništa osim čarapa i gaća. I nikada nisam učinio ništa da se proslavim ili poboljšam. Uzeo sam ono što sam dobio i iskoristio najbolje što sam umeo.“
Ono što je mnogima prva asocijacija na njega i čega se nikada nije odrekao jesu arogancija, cigarete i kritike kapitalizma i Holivuda.
(Nova)
BONUS VIDEO:
