Роберт Мичам важио је за једно од најпрепознатљивијих лица ноар филмова.
Роберт Мичам рођен је 6. августа 1917. године у Бриџпорту и, уз Хемфрија Богарта, важио је за пионира ноар филмског жанра.
Његови ликови остали су упамћени као антологијски примери мрачних, комплексних јунака. Публика га и данас памти по остварењима као што су „Крвави месец“, „Родео“, „Ноћ ловца“, „Мамац за убицу“, „Не као странац“ и „Убиство у Амстердаму“. У његовој филмографији, издвајају се и „Кућа на брду“, „Поноћни убица“, „Трагови уцене“, као и последњи филм који је снимио – „Последњи тајкун“ у режији Елије Казана.
Харизматични глумац, познат по улогама антијунака, живео је једнако бунтовно као што је глумио. Био је арогантан, саркастичан, отворено је презирао холивудску индустрију која га је прославила и никада није пристао на њена правила. Страствени пушач, отворен критичар америчке политике и капитализма, човек оштрог језика и непредвидљиве нарави – Мичам је у приватном животу остао исти онај немирни младић који је одрастао на улицама.
Његов пут до глуме био је далеко од класичног. Одрастао је у сиромаштву, као тинејџер лутао је Америком, живео у железничким вагонима, мењао физичке послове и неко време био професионални боксер. Тек доласком у Калифорнију 1936. године и прикључивањем једној позоришној трупи, први пут је закорачио у свет глуме и писања кратких драма.
Филмску каријеру започео је као негативац у вестернима Б продукције, а преломни тренутак десио се 1944, након улоге у „Тридесет секунди изнад Токија“. Убрзо потписује уговор са РКО студијом, а већ следеће године осваја номинацију за Оскара захваљујући филму „Прича о Џи Ај Џоу“ Вилијама Велмана. „Унакрсна ватра“ Едварда Дмитрика лансирала га је у сам врх и отворила му врата низа мрачних трилера и криминалистичких драма које су дефинисале његов имиџ.
Током каријере дуге више од пола века, Мичам је снимио близу 150 филмова и сарађивао са великанима попут Џона Хјустона, Хауарда Хокса, Ота Премингера и Јозефа фон Штернберга. Партнерке су му биле највеће звезде златног доба Холивуда – Мерилин Монро, Лиз Тејлор, Дебора Кер, Џоан Симонс, Џејн Расел, Сара Мајлс, Настасја Кински и многе друге. Његова смрт 1997. године, изазвала је огроман одјек.
Иза бунтовне спољашности, крила се и стабилна породична прича. Са глумицом Дороти Спенс, којом се оженио 1940, остао је у браку све до краја живота. Њихови синови, Џејмс и Кристофер, пошли су његовим стопама и постали глумци, док је ћерка Трини изградила каријеру сценаристкиње и скњижевнице.
У једном од ретких интервјуа, у позним годинама, Мичам је једноставно сумирао свој животни пут:
„Никада не мењам ништа осим чарапа и гаћа. И никада нисам учинио ништа да се прославим или побољшам. Узео сам оно што сам добио и искористио најбоље што сам умео.“
Оно што је многима прва асоцијација на њега и чега се никада није одрекао јесу ароганција, цигарете и критике капитализма и Холивуда.
(Нова)
БОНУС ВИДЕО:
