· · Komentara: 1
EKSKLUZIVNI INTERVJU

NJEGOV ŽIVOT NIJE LIČIO NA ŽIVOT DEČAKA: Ovo je priča o METIJU KAMBERIJU iz Niša - piscu koji će vam promeniti viđenje sveta

"Nebo je granica i ne postoji nemoguće!" - ovo su reči mladog pisca Metija Kamberija, koji je sa samo 19 godina izdao svoju prvu knjigu, a pre 7 naučio da čita i piše. Ovaj mladi čovek dokazao je da je sve moguće ako to istinski želite.

1602686906_Meti-Kamberi-naslovna.JPG
Foto: Privatna arhiva

Devetnaestogodišnjak iz Niša, koji je život provodio na ulici, u hraniteljskim porodicama i u domu, uvek je sanjao velike snove! Danas je autor jednog od najčitanijih romana "Grad bola" i mladić koji krupnim koracima grabi napred i nikada ne odustaje.

Svoj život pretočio je u roman i prešao trnovit put od prosjaka do pisca u usponu.

Život je pričao, a on je pisao svoju priču.

Ekskluzivno za Magazin Novosti, Meti je govorio o životu, o teškom putu koji je prešao, o svojoj knjizi, sreći, ali i strahovima i planovima za budućnost.

Kako je izgledao tvoj život do dolaska u dom?

- Nije to bio neki život! Bio sam problematičan, nisam znao šta je dobro, a šta loše. Bio sam prepušten sam sebi. To nije ličilo na život dečaka od 12 godina, niti se sećam tog perioda, sveske, knjige... Radio sam stvari koje rade odrasli što je jako loše. Jednostavno nisam bio dete za primer.

Trenutak iz tog perioda koji pamtiš kao najteži?

- Meni je teže bilo dok sam bio manji, dok sam prosio. Već sa 12 godina nije mi bilo teško jer sam voleo to da radim. Družio sam se sa nekom ekipom koja nije poštovala zakon, a dete ide tamo gde će biti prihvaćeno. To mi je bilo u redu jer nisam znao za bolje. Bio sam izgubljen u tom svetu, ali sam shvatio da je to loše. 

Detetu sa 12 godina mesto pored roditelja, oba roditelja, a ne na ulici.

- To su neki loši trenuci kada ne znaš šta ćeš sa svojim životom. Tada sa toliko godina nisam ništa mogao da rezonujem na pravi način. A tu sam se osećao sigurno.

Pročitajte još: Jednoga dana je bio ekstremno bogat, a već sledećeg nije imao ni za hleb: 29 godina od smrti Tome Zdravkovića (FOTO/VIDEO)

Šta ti je davalo nadu u najtežim trenucima, šta je bila tvoja zvezda vodilja?

- S obzirom na to da sam Strelac u horoskopu, avanturista sam, voleo sam sve da vidim, da probam, nisam imao nade, nisam ni pretpostavio da ću postati pisac. U jednom trenutku sam zastao i shvatio da je to iluzija i da ne treba jedno dete tako da se ponaša i da tako živi. Uzeo sam stvari u svoje ruke, a sve se dešavalo postepeno. To je proces koji traje. Čovek ne može preko noći da se promeni, to je put pun raznih iskušenja.

Uvek ostane to nešto sa ulice, ali se trudim da to iskorenim.

Da li je prebrzo sazrevanje u tvom slučaju prednost ili ne?

- To je hleb sa dve kore, zato što mene moja generacija ne razume. Zato se uvek trudim da budem u starijem društvu i okružen pametnim ljudima. To je i prednost i mana. Nisam imao o čemu da pričam sa njima, dok su oni čitali neke druge knjige, ja sam čitao Frojda i time sam dohvatio granu koja je za mene visoka. 

Foto: Privatna arhiva

Jedna od najvažnijih osoba u Metijevom životu bila je Emilija Đurović, žena koja ga je usmerila na pravi put i otkrila mu jedan novi svet. 

Kako ste se upoznali Emilija i ti i kako se razvijalo vaše prijateljstvo?

- Ovaj deo sam opisao u romanu, a zanimljivo je upravo to sudbinsko upoznavanje. Srela me je kao dečaka ispred kafane, izlazila je, a ja sam prosio. Tada sam imao 7 ili 8 godina. Pitala me je kako se zovem, rekao sam Meti. Kasnije kada sam otišao u dom 2012, 2013. ona je bila tamo. Tu je radila. Na kraju se ispostavilo da je ona moja vaspitačica. Bila je to malo nezgodna situacija, a bio sam nestašan. Ključna situacija bila je kada mi je bacila korpu punu stvari sa trećeg sprata jer prethodno nisam hteo da ih sredim, a onda sam ih bacio u kontejner. Kasnije sam shvatio da mi imamo dosta zajedničkih tema i da možemo da razgovaramo o svemu, ali to je bilo postepeno i taj proces našeg upoznavanja je trajao.

Ja sam neko ko ne trpi autoritet, vaspitači nisu bili loši, ali ja se nisam slagao sa njima. Uvek sam imao svoj stav.

Pročitajte još: Ovaj čovek pravi PEJZAŽE koristeći samo LJUDSKA TELA, a rezultat izgleda VELIČANSTVENO (FOTO)

Kakva je Emilija kao osoba?

- Ona je Bik u horoskopu. Jako je skromna i pravedna, vredna i gine za ljude koje voli. Racionalna je i nikada ne prihvata komrpomis. Mislim takođe da je jedna jako obrazovana žena i dobra majka. Jednom rečju dobar čovek!

Da li Emiliju možeš nazvati ključnom osobom u životu?

- Da nije bilo nje umro bih od gladi. Međusobno smo razmenjivali znanja i iskustva, mnogo toga korisnog naučio sam od nje, a i ona od mene. Da nije bilo Emilije možda bi se pojavila neka druga osoba u mom životu, ali to ne znam. 

Naslov knjige je "Grad bola". Kako si se odlučio baš za njega, da li je bilo još nekih opcija?

- Oduvek sam slušao trep i rep muziku, a Foks mi je bio uzor kad sam bio klinac. NJegova pesma "Grad bola", bila mi je inspiracija, a kada sam razmišljao o nazivu setio sam se te pesme i povezao sa gradom u kome sam doživeo najveći bol, a to je grad u kome i živim. Taj grad mi nije pružio prilike i mogućnosti, morao sam sam da se "čupam". 

Foto: Privatna arhiva
Knjiga je trebalo da se zove "Bela", po imenu devojke koja se spominje u knjizi.

Pročitajte još: SRBI će biti razočarani: Ovo su NAJPRIVLAČNIJI JEZICI na svetu

Koji deo romana bi izdvojio kao najemotivniji?

- Moja knjiga je neobična. Najteže mi je bilo kako da započnem. Dan pre mature, 30. maja, izašao sam na terasu, zapalio cigaretu, bila je noć i onda mi je sinula ideja. "Crna noć baš kao i boja moje kože", znao sam da će ta rečenica biti upečatljiva i da će zainteresovati ljude. Bilo mi je teško da te početne delove iz života opišem. To nije bilo lako, imao sam osećaj kao da skidam parče kože sa sebe. 

Nisam imao dovoljno hrabrosti da ispričam baš sve. Nisam hteo da u potpunosti otvaram svoje rane.
O knjizi...
Kada bih ponovo napisao "Grad bola" sve bi bilo isto. Mnogi su mi rekli da je kraj mogao da bude drugačiji, ali u mojoj glavi to nije moglo tako. Kritike su pozitivne, a smatram da je ovo štivo koje može da promeni mnogo toga i bude roditeljima kao priručnik. I što je najvažnije, knjigu može svako da čita bez obzira na uzrast.

- Najviše sam uživao kada sam opisivao poslednje delove knjige u kojima sam se dotakao vedrijih tema. Tokom pisanja dešavalo mi se da mi ponestane reči i mislio sam da šta god da napišem da ću umanjiti emocije koje sam hteo da prenesem. 

- Kroz pisanje sam izgradio stil, pre ove knjige nisam pisao ni pesme, ni ništa, samo sam sebi rekao idem da pišem knjigu i to je to. 

Da li postoji neki detalj koji se ne nalazi u knjizi, a koji bi mogao da nam otkriješ? Nešto što se ne zna o tebi?

- Imam sestru sa kojom sam prosio, a ona se ne spominje u knjizi. Jednostavno nisam mogao da pišem o tome, mislio sam da bi bilo previše, ali to ne znači da tih nepoznatih delova iz mog života neće biti u drugoj knjizi. Dosta toga ima što nisam ispričao. 

Ova godina je moja godina!

- Rekao sam sebi da moram brzinski da napišem knjigu i postanem pisac, da bih mogao da se izvučem i nešto uradim sa svojim životom. Ja sam to vizualizovao. U prazno sam se poklanjao i vežbao govor. Zamišljao sam kako držim govor pred 150 ljudi, a kasnije mi se to i ostvarilo u Beogradu.

Pročitajte još: Ovo je JEDINA SRPSKA REČ u turskom jeziku: Znate li koja je?

O životu...
Celog života padao sam u iskušenja, ali težim tome da imam miran život, stabilnost i sigurnost. Upoznao sam mnogo novih ljudi, ostvario nove kontakte i trudim se da što manje vremena provodim na društvenim mrežama, da zađem duboko u sebe i razmislim o svemu. Ovo mi je donelo mnogo toga, ali dosta i oduzelo. 

Da li će druga knjiga biti nastavak prve?

- S obzirom da ja pišem ono što živim, da, to će biti nastavak. Postoji materijal za drugu knjigu i biće to prstenasta struktura romana. Novu knjigu planiram da počnem da pišem od Nove godine i da je završim u maju. Ona  će biti takva da će čitaoci morati da pročitaju prvi deo, kako bi razumeli drugi. Nije lako spojiti te dve knjige, ali mislim da će ime Amiraga biti i u drugom romanu.

Da li si u nekom treutku pomislio da nije trebalo da objaviš knjigu?

- Verovali ili ne, da! S obzirom na to da sam čovek koji puno rizikuje u životu, rizikovao sam. Ovo sam želeo previše, samo sam na to mislio, nisam izlazio, nisam bančio. 

Moja želja je bila toliko jaka!

- I znao sam da će mi se trud isplatiti. 

Foto: Privatna arhiva

- Ako to toliko želiš, ne postoji izgovor da ne dođeš do cilja. Kada mi je bilo najteže, toliko sam to želeo, rekao sam sam sebi hoću da izdam knjigu i to se desilo. 

Gde si pisao knjigu?

- Pisao sam gde sam stigao, kod drugarice, u domu, kod majke... Bog mi je dao takve situacije, da kad na primer pišem o majci da u tom trenutku kod majke i budem. I da svu tu bol, jad vidim i onda to prenesem na papir. Treba biti hrabar za to! Počeo sam na telefonu, zamislite. Nikada nisam pisao na papiru zato što mi to nije zanimljivo. Mozak mi brže radi od ruke i uvek grešim. 

Volonter sam Ujedinjienih nacija, zbog čega mi je veoma drago i zbog toga sam ponosan na sebe. To me posebno ispunjava, jer se stalno upoznajem i družim sa novim ljduima.

Pročitajte još: Imao je TRI imena, a ostavio je značajan trag u srpskoj književnosti: Znate li ko je bio ALKIBIJAD NUŠA?

Da li je majka ponosna na uspeh koji si postigao? 

- Majka je valjda ponosna. Mislim da ona nije svesna koji uspeh sam postigao jer nema dodira sa knjigama i ne zna šta je u toj knjizi. Ne trudim se da joj objašnjavam jer je to uzaludno rasipanje energije. Ne mogu da promenim njene unutrašnje aspekte uma, a valjda je i to neka cena uspeha. To da neki ljudi odu od vas, da vas majka ne razume... Takav sam put odabrao i mislim da sve tako treba da bude. 

O sreći...
- Sreća je nešto što je kratkotrajno taj osećaj trenutka i stanja duha. Ne mogu da kažem da sam srećan, ali sam zadovoljan. 

Trenutak najveće sreće?

- Ne znam kako to da opišem, da li je to sreća uopšte. To je trenutak kada je na promociju moje knjige došlo 150 ljudi, kada mi se ostvarilo sve ono što sam zamišljao. Mislim da je to bio najveći uspeh za mene jer su tu bili ljudi koje volim. Svi oni bili su ponosni na mene. 

Dokazao sam sebi da je nebo granica i da ne postoji nemoguće!

- Tada sam bio istinski srećan i bio sam jako zadovoljan sobom. 

Pročitajte još: Ovo će vas OČARATI! Kreativnost i umetnička dela stvorena na LIŠĆU (FOTO/VIDEO)

Šta je tebi još potrebno da bi bio srećan?

- Materijalne stvari me ne zanimaju, knjigu sam izdao zato što sam hteo da se čuje ono što pišem, a nisam ni sanjao da ću zarađivati i živeti od toga. Jako mi je drago da sam u tom polju uspeo. 

Mislim da je sreća imati nekoga koga voliš i da imaš tog nekog ko te gura, ko te bodri i sa kim možeš da razgovaraš o svemu, da budeš otvoren sa njim, da imaš prijatelja!

- Sreća je stanje duha, postoje ljudi koji imaju sve što požele i ljubav i novac, a da nisu srećni jer su takvog karatera. 

Foto: Privatna arhiva

- Ono što mi je potrebno sada jeste mir i razumevanje. Trudim se da budem isključen sa društvenih mreža i da se bavim sobom. 

O uspehu...
- Došao sam u situaciju kada moram da porazmislim o svemu, nisam imao šta da jedem, pisao sam praznih creva, delio sam krišku hleba sa drugom iz doma... i sad odjedanput sve ovo. Ovoliki uspeh. Nije to lako!

- U jednom trenutku me ponelo, ne slava, ja nisam slavan. Možda ću biti slavan kad umrem, ali ta neka popularnost, ne možeš da budeš imun na sve to, i na komentare, pozive i na te saradnje. U svoj toj brzini takvog života, radio sam i  hteo sam još više. A onda shvatiš da si neke ljude zapostavio i onda se malo dozoveš pameti. Shvatiš da moraš da zakočiš, ali ja stvarno imam ludačku energiju.

Nisam popio svu pamet sveta i nisam pročitao brdo knjiga. Pročitao sam knjige koje su mene promenile, a najviše sam učio od ljudi. 

Pročitajte još: Savet Dikensa za SREĆAN ŽIVOT: Nakon strašne nesreće napisao je PORUKU koja i danas objašnjava sve

Koji su planovi za budućnost, pored pisanja nove knjige?

- Vidim sebe u Kanu za dve, tri godine na crvenom tepihu. Želim da se snimi film po mom romanu i već sam u pregovorima povodom toga.

- Što se tiče obrazovanja planiram da sledeće godine upišem Filozofiju ili Svetsku književnost.

- I vidim sebe kao slobodnog umetnika. 

Svako od nas je umetnik, jer je svako remek-delo svog života.

- Mislim da je moja knjiga trenutno jedna od najčitanijih, a to govori o tome koliko je to jedan ozbiljan roman, koji menja u društvu mnogo toga.

Koja je tvoja poruka mladima?

- Poruka mladima je da veruju u svoje snove i da se bore za ono što vole i žele. Ako su postavili neki cilj i teže ka tome, a na dnu su, da se ne boje jer bolje biti na dnu pravog puta nego na vrhuncu pogrešnog. 

- Trud i vera pobeđuju sve!

Naredna Metijeva promocija knjige održaće se u Nišu, 20. oktobra sa početkom u 18 časova u Oficirskom domu.

A njegovu knjigu "Grad bola" svi zainteresovani mogu poručiti na oficijalnom sajtu: https://metikamberi.com/

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.