Starogradska numera koja je decenijama deo domaće kulture, a pripisuje se Stanislavu Biničkom, čula se u petoj epizodi ostvarenja "Wild Cherry".
Kada se u petoj epizodi britanske serije "Wild Cherry" na Bi-Bi-Siju začula pesma "Imam jednu želju" u izvođenju srpskog sastava Kalem, mnogi gledaoci verovatno nisu znali koliko istorije i tradicije stoji iza tog nežnog lirskog napeva.
Pesma, koja decenijama živi u izvođenju pevača i tamburaških orkestara, od Dušana Jovanovića sa Orao orkestrom do Milana Vernog, ovoga puta je zasijala u novom-starom aranžmanu.
Članovi grupe Kalem nisu krili radost što se upravo ova numera našla na repertoaru.
- Muzika ne poznaje granice - poručili su na Instagramu.
Smešteno u izmišljenu elitnu zajednicu Ričford Lejka, ostvarenje "Wild Cherry" govori o dve majke DŽulijet i Lorni i njihovim ćerkama Grejs i Alegri.
U šest epizoda njih četiri proživljavaju složene porodične odnose i društvene pritiske dok otkrivaju šta se krije iza njihovog naizgled savršenog života. Serija istražuje dinamiku odnosa između majke i ćerke, klasne razlike i uticaj privilegija, kao i moderne pritiske društvenih medija i aplikacija.
Iako se pesma "Imam jednu želju" često pripisuje Stanislavu Biničkom, legendarnom kompozitoru, osnivaču prvog vojnog orkestra i pedagogu, njen tačan nastanak ostaje misterija.
Ono što je izvesno jeste da se Binički u svom radu duboko oslanjao na narodni melos, iz kog je crpeo inspiraciju za mnoga dela.
Stanislav Binički je ostao upamćen kao jedan od ključnih pokretača i organizatora muzičkog života u Srbiji u periodu kada je zemlja tek razvijala institucionalnu muzičku kulturu. Osnovao je prvi vojni orkestar Kraljevine Srbije, a kao dirigent i pedagog oblikovao je generacije muzičara. Bio je prvi dirigent Narodnog pozorišta u Beogradu i jedan od osnivača Beogradske opere, te je učestvovao u stvaranju prvih muzičkih škola i institucija koje su postavile temelje formalnog muzičkog obrazovanja u zemlji.
Čuvar tradicije
NJegovo stvaralaštvo obuhvata orkestarska dela, horske kompozicije, scensku muziku i brojne aranžmane narodnih melodija, pokazujući njegovu strast prema folkloru i sposobnost da ga umetnički oblikuje. Najpoznatije delo ovog autora je "Marš na Drinu", nastalo tokom Prvog svetskog rata, a postalo je simbol patriotizma, hrabrosti i nacionalnog identiteta.
Binički je stvorio i niz drugih značajnih dela koja oslikavaju njegovu svestranost i duboku povezanost s narodnim melosom. Među njima su "Pesma slobode", horska kompozicija inspirisana patriotizmom i narodnim motivima; "Uvertira za operu Knez Igor", delo koje osvetljava njegovu veštinu u komponovanju scenske muzike; "Serbijanka", orkestralno delo u kojem se spajaju elementi narodnih melodija i simfonijske forme.
NJegova dela i danas se redovno izvode u koncertnim dvoranama, a žive i kroz rad Umetničkog ansambla "Stanislav Binički".
(Kurir)
BONUS VIDEO:
