Староградска нумера која је деценијама део домаће културе, а приписује се Станиславу Биничком, чула се у петој епизоди остварења "Wилд Цхеррy".
Када се у петој епизоди британске серије "Wилд Цхеррy" на Би-Би-Сију зачула песма "Имам једну жељу" у извођењу српског састава Калем, многи гледаоци вероватно нису знали колико историје и традиције стоји иза тог нежног лирског напева.
Песма, која деценијама живи у извођењу певача и тамбурашких оркестара, од Душана Јовановића са Орао оркестром до Милана Верног, овога пута је засијала у новом-старом аранжману.
Чланови групе Калем нису крили радост што се управо ова нумера нашла на репертоару.
- Музика не познаје границе - поручили су на Инстаграму.
Смештено у измишљену елитну заједницу Ричфорд Лејка, остварење "Wилд Цхеррy" говори о две мајке ДЖулијет и Лорни и њиховим ћеркама Грејс и Алегри.
У шест епизода њих четири проживљавају сложене породичне односе и друштвене притиске док откривају шта се крије иза њиховог наизглед савршеног живота. Серија истражује динамику односа између мајке и ћерке, класне разлике и утицај привилегија, као и модерне притиске друштвених медија и апликација.
Иако се песма "Имам једну жељу" често приписује Станиславу Биничком, легендарном композитору, оснивачу првог војног оркестра и педагогу, њен тачан настанак остаје мистерија.
Оно што је извесно јесте да се Бинички у свом раду дубоко ослањао на народни мелос, из ког је црпео инспирацију за многа дела.
Станислав Бинички је остао упамћен као један од кључних покретача и организатора музичког живота у Србији у периоду када је земља тек развијала институционалну музичку културу. Основао је први војни оркестар Краљевине Србије, а као диригент и педагог обликовао је генерације музичара. Био је први диригент Народног позоришта у Београду и један од оснивача Београдске опере, те је учествовао у стварању првих музичких школа и институција које су поставиле темеље формалног музичког образовања у земљи.
Чувар традиције
Његово стваралаштво обухвата оркестарска дела, хорске композиције, сценску музику и бројне аранжмане народних мелодија, показујући његову страст према фолклору и способност да га уметнички обликује. Најпознатије дело овог аутора је "Марш на Дрину", настало током Првог светског рата, а постало је симбол патриотизма, храбрости и националног идентитета.
Бинички је створио и низ других значајних дела која осликавају његову свестраност и дубоку повезаност с народним мелосом. Међу њима су "Песма слободе", хорска композиција инспирисана патриотизмом и народним мотивима; "Увертира за оперу Кнез Игор", дело које осветљава његову вештину у компоновању сценске музике; "Сербијанка", оркестрално дело у којем се спајају елементи народних мелодија и симфонијске форме.
Његова дела и данас се редовно изводе у концертним дворанама, а живе и кроз рад Уметничког ансамбла "Станислав Бинички".
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
