Earta Kit, legendarna pevačica i glumica, začeta je silovanjem, a zbog sukoba sa prvom damom Amerike CIA joj je otvorila dosije
Erotski zavodljiv glas, nesvakidašnja harizma i besprekorna sofisticiranost prva su asocijacija na legendarnu pevačicu i glumicu Eartu Kit. Ipak, iza glamura krio se život ispunjen siromaštvom, odbacivanjem i dubokim ličnim ranama. Celog života verovala je da je začeta silovanjem i da joj je otac bio Nemac, iako ga nikada nije upoznala.
Rođena 17. januara 1927. godine, pevačica i glumica Earta Kit uspela je da prevaziđe izuzetno teško detinjstvo i izgradi jednu od najupečatljivijih karijera u istoriji muzike i filma. Postala je prva žena-mačka crne puti u TV seriji "Betmen" iz 1967. godine, a njen hit "Santa Baby" predstavlja jedan od najprepoznatljivijih božićnih klasika svih vremena.
Slavni reditelj Orson Vels opisao ju je kao "najuzbudljiviju ženu na svetu", dok ju je CIA decenijama kasnije u internim dokumentima beskrupulozno etiketirala kao "sadističku nimfomanku". NJena životna priča stalno se kretala između ta dva ekstrema - obožavanja od strane publike i političkog progona.
Majka je sa 5 godina ostavila rođacima
Rođena kao Earta Mej Kit na plantaži pamuka u Južnoj Karolini, nikada nije upoznala svog oca, belog muškarca čiji identitet nikada nije zvanično otkriven. Majka ju je u ranom detinjstvu dala na čuvanje rođacima, a detinjstvo joj je bilo obeleženo glađu i krajnjim siromaštvom. U jednom intervjuu 1971. godine otkrila je detalje iz života i teškog detinjstva.
"Sećam se perioda kada nismo imali ništa da jedemo. Činilo se beskonačno dugo. Morali smo da se oslanjamo na šumu i na ono što bismo uspeli da iskopamo iz zemlje - korov ili travu koja je imala nešto poput luka pri dnu. Kada bismo pronašli tako nešto, tada bismo bili u redu", ispričala je.
Sebe je opisavala kao "uličarku" u detinjstvu, ali je upravo to smatrala ključnim činiocem za ono što je kasnije postala.
Iako je na sceni delovala samouvereno i nepokolebljivo, tokom intervjua često su izbijale sirove emocije. Kada joj je voditelj Roni Vilijams pročitao njenu izjavu: "Majka me je dala sa pet godina, i ako me je majka dala, znači da me ne želi. Zašto bi me onda iko želeo?", odgovorila je da je zbog toga ceo život živela sa osećajem "da vas najvažnija osoba na svetu nije želela".
"Mislim da postoji mnogo objašnjenja zašto me je majka ostavila. Iako sam pokušala da to sebi objasnim, i dalje mi je veoma teško da prihvatim."
"Moja krv je svačija"
Kasnije je njena ćerka Kit Šapiro otkrila da je Earta Kit umrla a da nikada nije saznala identitet svog oca. Kada je u poznim godinama prvi put videla izvod iz matične knjige rođenih, ime oca bilo je precrtano kako bi se zaštitio njegov ugled u segregiranom američkom jugu, što je pevačicu duboko potreslo i rasplakalo.
Zbog mešovitog porekla, Kit je često isticala da se nije osećala prihvaćenom ni u crnačkoj zajednici.
"Oni ne razumeju da ja o sebi ne razmišljam kao o crnkinji. Ja o sebi mislim kao o osobi koja pripada svima. Dokle god sebe doživljavate kao nekoga ko pripada samo jednoj rasi, naciji ili religiji, vi morate biti pristrasni… Moj otac je bio belac, moji baka i deka su Čiroki Indijanci, majka mi je bila polu crnkinja. Moja krv je vaša i svačija i biti pristrasan prema bilo kom delu te krvi meni je potpuno besmisleno", izjavila je u istom intervjuu.
Brak sa belcem i nove kontroverze
Dodatni pritisak u njenom privatnom životu izazvao je i brak sa belcem. Earta Kit se 1960. godine udala za američkog biznismena Bila Mekdonald, sa kojim je dobila ćerku Kit Šapiro. Iako je brak trajao manje od četiri godine, u tadašnjoj Americi, opterećenoj rasnim podelama, ovaj odnos izazvao je osude i dodatno udaljavanje od dela crnačke zajednice. Sama Earta je kasnije govorila da je često bila doživljavana kao neko ko "ne pripada nigde" - kako zbog porekla, tako i zbog privatnih izbora.
Zavidna karijera
Uprkos ličnim lomovima, karijera joj je krenula uzlaznom putanjom kada se pridružila plesnoj trupi Ketrin Danam. Već sa 19 godina stigla je na Brodvej, a zatim osvojila London i Pariz kao kabare zvezda, a potom je počela da ređa hitove, među kojima se najvišeo izdvojio božićni klasik "Santa Baby".
Televizijsku publiku osvojila je 1967. godine kao žena-mačka u seriji "Betmen", dok je novu generaciju fanova stekla 2000. godine kao Izma u Diznijevom animiranom filmu "Carevo novo odelo".
U Sjedinjenim Državama njena karijera je naglo prekinuta nakon ručka u Beloj kući 1968. godine, kada je pred Lejdi Berd Džonson, suprugom predsednika Lindona Džonsona, otvoreno kritikovala rat u Vijetnamu.
"Vi šaljete najbolje iz ove zemlje da budu ubijeni i osakaćeni. Oni se pobune na ulicama. Puše travu, drogiraju se. Ne žele u školu jer će biti otrgnuti od majki da bi bili poslati da poginu u Vijetnamu", rekla je - i zapečatila svoju sudbinu - barem kada je karijera u pitanju.
Nakon toga, CIA je sastavila dosije o njoj, ispunjen glasinama, ali bez ikakvih dokaza. Na kasnije pitanje o etiketi "nimfomanke", Earta Kit je hladno odgovorila: "Kakve to veze ima sa CIA-om, čak i da jesam?"
Dok joj je karijera u Americi stagnirala, nastupala je po klubovima širom Britanije.
Veliki povratak na Brodvej dogodio se 1978. godine u mjuziklu "Timbuktu!", a u jednoj emsisiji priznala je da se njena ličnost na sceni i van nje veoma razlikuju.
"Ja nisam ekstrovert. Kao 'Earta Kit' mogu da zavodim, ali kao Earta Mej - zaboravite. Krijem se jer nikada nisam imala sigurnost da će Earta Mej biti prihvaćena".
Ćerku vodila svuda sa sobom
NJene najveće ljubavi bile su ćerka i publika. Zbog sopstvenog detinjstva, insistirala je da ćerka uvek bude uz nju. Kit Šapiro je kasnije postala čuvar majčine zaostavštine i autorka njenih memoara.
Earta je preminula je na Božić 2008. godine, u 81. godini.
(Blic Žena)
BONUS VIDEO:
