Smeh koji vas navodi da vrisnete “To golica!” aktivira se u drugoj oblasti mozga, u odnosu na smeh koji nije izazvan golicanjem, pokazuju nova istraživanja nemačkih i švajcarskih naučnika
U studiji koja je obuhvatila oko 30 muškaraca i žena u dvadesetim godinama, ispitanici su podvrgnuti
golicanju zarad nauke. Dok su im prijatelji ili partneri golicali stopala, snimane su reakcije u njihovom mozgu.
Pročitajte još: Budite kao OVA ŽIVOTINJA i hodanje po LEDU vam neće predstavljati problem
Učesnici su imali i zadatak da se nasmeju dobrovoljno (bez nadražaja, bez šale), dok su bili unutar mašine za snimanje, koja meri protok krvi u različitim delovima mozga i u realnom vremenu stvara mapu moždane aktivnosti.
Rezultati su pokazali da su i smeh izazvan golicanjem i dobrovoljni smeh aktivirani u istim oblasti u mozgu kao i oblastima koje učestvuju u vokalnim emocionalnim reakcijama (na primer, plakanje). Ipak, kažu istraživači, samo smeh izazvan golicanjem aktivira hipotalamus, koji kontroliše mnoge funkcije, uključujući i viscelarne reakcije (povraćanje, štucanje...).
Takođe, smeh izazvan golicanjem aktivira delove mozga za koje se smatralo da su povezani sa naslućivanjem bola, što ide u prilog ideji da ljudi na golicanje reaguju odbrambeno. Ovako izazvan smeh po svoj prilici aktivira istu mrežu centara u mozgu kao i smeh izazvan humorom. Ipak ova druga vrsta smeha, aktivira i delove mozga koji kontrolišu funkcije višeg reda, kao i deo mozga koji se smatra delom moždanog centra za zadovoljstvo. Smeh izazvan golicanjem ne pokreće aktivnosti u ovim delovima mozga.
Pročitajte još: "Evo, ćerko, obuci mantiju...": Ispovest monahinje iz ruskog manastira o čudu Presvete Bogorodice
Rezultati, koji će javnosti biti detaljno izneti u junskom izdanju magazima Celebral Korteks, povrđuju tezu da je smeh kao posledica golicanja kamen temeljac na kojem se razvio smeh kao reakcija na humor. Ovu tezu prvi put su izneli Čarls Darvin i Ivald Hiker u kasnom devetnaestom veku.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
