Patrijarh Pavle, koji se upokojio pre 16 godina, i posle smrti uživa ogromnu ljubav i poštovanje u narodu.
Sećanje na ovog, po mnogima svetog čoveka, njegova unuka pretočila je u knjigu „Moj deda patrijarh Pavle“.
Patrijarh Pavle imao je rođenog brata Dušana koji je poginuo u Drugom svetskom ratu. Snežana Milović njegova je unuka.
Patrijarh je najbližu porodicu posećivao dva puta nedeljno. Sa njima je najčešće obeležavao najveće praznike, Božić i Uskrs.
– Dok sam pisala knjigu polako mi je postajalo jasno da između života mog deda Pope i onoga što je patrijarh Pavle govorio nema nikakve razlike – rekla je prilikom jednog televizijskog gostovanja unuka patrijarha Pavla.
Snežana Milović, koja je po profesiji psiholog, imala je privilegiju da odrasta uz čoveka koga su svi voleli i uvažavali.
– Svaki put kada bi dolazio u posetu porodici, iz svoje torbe, slične onoj koju su nekada nosili đaci, vadio je razne darove. To su najčešće bile bombone, ponekad jabuke ili dunje. Davao ih je uz komentar: „Evo, svakom po jedna, da se ne prejedete“. Govorio je da čovek jede da bi živeo, a naopako je ako živi da bi jeo – prisetila se Snežana Milović, prenosi Hello.
– I sam se skromno hranio. Svaki obrok započinjao je i završavao koricom hleba, a sa stola je sakupljao mrvice, zabrinuto podsećajući da ima mnogo gladne dece.
Porodica o vesti da će postati patrijarh
Porodica nije ni pomišljala da će postati patrijarh. Kada je vest objavljena, njegova sestra Agica danima je plakala. Govorila je: „Meni treba brat, neka neko drugi bude patrijarh“.
– Plašila se da više neće imati vremena da dolazi. Ali dolazio je kad god je mogao, makar nakratko – ispričala je unuka patrijarha Pavla i dodala:
– Ukućanima nije dopuštao da mu pridrže mantiju jer bi to značilo „ja sam važan“. Nije dozvoljavao ni da ga rodbina kolima odveze do Patrijaršije uz izgovor: „Lakše mi je autobusom, ne moram da se saginjem kad ulazim“.
– Kako je često pešačio ili se vozio gradskim prevozom, vernici su ga presretali s pitanjima, molbama za savete… Svakog je saslušao. Na svoje probleme i tegobe nije se žalio. Govorio je: „Lako mi je sa mnom“. Retko je dozvoljavao, a još ređe tražio, da neko učini nešto za njega lično.
Živeo asketski
Patrijarh Pavle živeo je asketskim životom. Sam je šio i krpio odelo i cipele, a obavljao je i druge majstorske poslove u Patrijaršiji. Stalno je nešto čitao, pisao je monografije o manastirima, studije, pokretao duhovne akademije…
Mnoge reči patrijarha Pavla i danas se citiraju, a njegova unuka spomenula je i savet koji posebno pamti:
– Govorio je da čovek u nekoj teškoj situaciji treba da uradi sve što može, ali da se ne sekira previše, da ne oboli, jer „sirće grize svoju flašu“.
(BlicŽena)
BONUS VIDEO:
