Patrijarh Pavle je post definisao kao dvostruku disciplinu – telesnu i duhovnu. Često se misli da je suština posta u promeni jelovnika, ali to je samo polovina istine.
Kada se govori o duhovnom životu i ispravnom odnosu prema veri u našem narodu, nezaobilazan je primer koji je dao blaženopočivši patrijarh Pavle. NJegove pouke o uzdržavanju nisu bile samo puka pravila o ishrani, već duboka filozofija života koja nas uči da post nije cilj sam po sebi, već sredstvo za smirenje i približavanje Bogu. Patrijarh je često naglašavao da je "mehanički" pristup postu, gde se gleda samo u tanjir, a ne u srce, nedovoljan za istinsko spasenje.
Posebno mesto u crkvenom kalendaru zauzima Veliki ili Uskršnji post, koji važi za najduži i najstroži post u godini – traje sedam nedelja, do Uskrsa. Iako su pravila ishrane stroga – pretežno na vodi – patrijarh Pavle je upozoravao da telesno uzdržavanje nema nikakvu vrednost ako nije praćeno duhovnim preobražajem i delima milosrđa.
"Telesni post je uzdržavanje od mrsne hrane, ali postoji i duhovni post koji je razmatranje duhovnog stanja i način da se ono što je negativno iz duše iščupa i na tom mestu posadi ono što je dobro", govorio je patrijarh Pavle.
Telesni i duhovni post: Dve strane iste medalje
Patrijarh Pavle je post definisao kao dvostruku disciplinu – telesnu i duhovnu. Često se misli da je suština posta u promeni jelovnika, ali to je samo polovina istine. Kako je govorio patrijarh Pavle, od telesnog posta bez duhovnog slaba je korist.
Patrijarh je podsećao na reči Gospodnje da kada postimo ne budemo sumorni kao licemeri, već da to činimo radosno i u tajnosti. Pravi smisao posta je očišćenje tela kako bi se duša uzdigla, a ne puko gladovanje.
"Gospodu nije potreban naš post i gladovanje, već nama samima kako bi naša srca omekšala, skrušila se i smirila pred Bogom", poručuje se u učenjima koja je patrijarh podržavao.
Tri greha koja Srbi najčešće čine tokom posta
Patrijarh Pavle je sa posebnom pažnjom isticao tri velika iskušenja kojima vernici često podležu, a koja mogu potpuno da obesmisle trud posta. To su gordost, prejedanje i nepoštovanje posta.
1. Gordost
Ovo je možda najopasnija zamka. Patrijarh je upozoravao na one koji sebe vide kao bolje od drugih samo zato što poste. Takav stav vodi u osudu bližnjih, što je teži greh od samog uzimanja mrsne hrane. "Stvarni post privodi čoveka smirenju", govorio je patrijarh Pavle, dodajući da onaj ko posti ne sme da se uznosi, već da se moli za smirenje i dar rasuđivanja.
2. Prejedanje i "posno slastoljublje"
Česta pojava je da vernici zamene meso ogromnim količinama posne hrane, pretvarajući post u gozbu. Patrijarh Pavle je prejedanje nazivao smrtnim grehom i oblikom slastoljublja. "LJubav prema stomaku znači nečuvanje vernosti Bogu", opominjao je patrijarh, savetujući da obroci budu jednostavni i umereni, a ne povod za uživanje u specijalitetima.
3. Nepoštovanje posta
Ovde se misli na samovoljno odustajanje od posta ili, što je čest slučaj, pripremanje posnih slava sa mrsnom hranom. Patrijarh je bio jasan: takvim postupcima se, umesto časti svetitelju, navlači Božji gnev. Postoje dani kada se post može ublažiti, ali to se čini isključivo uz blagoslov duhovnika, a ne po sopstvenom nahođenju.
(BlicŽena)
BONUS VIDEO:
