Srpska pravoslavna crkva slavi 6. maja Svetog Đorđa ili Đurđevdan.
Brojne porodice taj datum obeležavaju kao krsnu slavu, organizuju se vašari u pojedinim gradovima, a praznik prati veliki broj običaja. Jedno narodno verovanje povezano je sa vremenskim prilikama.
Kada na Đurđevdan zagrmi, to se tumači kao loš znak jer predskazuje nerodnu i lošu godinu. Posebno se to odnosi na plodnost zemlje i stoke.Veruje se da grom najavljuje da će letina stradati.
Kiša na veliki praznik tumači se u našoj tradiciji kao znak sušne godine, dok se vedro i sunčano vreme ocenjuje kao znak plodne godine.
Veruje se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile. Zbog toga su u minulim vremenima seljaci palili velike vatre “da bi zaštitili sebe i selo“. Slično, u nekim krajevima u đurđevdanskoj noći i dalje čuvaju zasejanu pšenicu i raž jer se veruje da baš tada neko može da “obere njivu” tj. bacanjem čini prenese rod u svoj posed.
Običaji za Đurđevdan
Običaji su vezani za sam praznik ali i dan pred Đurđevdana. Uoči 6. maja, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Vaskrsa; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći. Ujutru se svi redom umivaju ovom vodom:
-deca – da budu zdrava kao dren,
-devojke – da se momci "grab"e oko njih,
-stariji – da ih služi zdravlje
-domaćin – da mu kuća bude dobro čuvana.
(Blic Žena)
