Српска православна црква слави 6. маја Светог Ђорђа или Ђурђевдан.
Бројне породице тај датум обележавају као крсну славу, организују се вашари у појединим градовима, а празник прати велики број обичаја. Једно народно веровање повезано је са временским приликама.
Када на Ђурђевдан загрми, то се тумачи као лош знак јер предсказује неродну и лошу годину. Посебно се то односи на плодност земље и стоке.Верује се да гром најављује да ће летина страдати.
Киша на велики празник тумачи се у нашој традицији као знак сушне године, док се ведро и сунчано време оцењује као знак плодне године.
Верује се да на Ђурђевдан делују вештице и друге зле силе. Због тога су у минулим временима сељаци палили велике ватре “да би заштитили себе и село“. Слично, у неким крајевима у ђурђевданској ноћи и даље чувају засејану пшеницу и раж јер се верује да баш тада неко може да “обере њиву” тј. бацањем чини пренесе род у свој посед.
Обичаји за Ђурђевдан
Обичаји су везани за сам празник али и дан пред Ђурђевдана. Уочи 6. маја, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Васкрса; то се затим стави под ружу у башти да преноћи. Ујутру се сви редом умивају овом водом:
-деца – да буду здрава као дрен,
-девојке – да се момци "граб"е око њих,
-старији – да их служи здравље
-домаћин – да му кућа буде добро чувана.
(Блиц Жена)
