Vernici Srpske pravoslavne crkve obeležavaju danas Istočni petak – peti dan po Vaskrsu.
Ovaj dan se zove i Svetlim petkom, jer toga dana vernici odlaze na obližnji izvor i umivaju se radi izlečenja od mnogih bolesti
Istočnim petkom zove se u narodu današnji praznik Presvete Bogorodice. NJegovo slavljenje poteklo je u hramu kod izvora pored Carigrada, koji se nazivao "Živonosni istočnik".
Ovu crkvu podigao je vizantijski car Lav Veliki u petom veku. Predanje kaže da je on jednom naišao u šumi na slepog čoveka. Po Božjem ukazanju, našao je izvor, napojio slepca i umio ga, i ovaj je tad progledao. Kad je Lav postao car, na tom mestu je podigao crkvu.
Narod je dolazio sa svih strana, tražeći i nalazeći leka, tako da je car Justinijan, nakon sto godina, i sam se izlečivši, obnovio i proširio hram. Tu su se isceljivali od vodene bolesti, sušice, besnila, raka, groznice i temperature, neplodnosti, skorbuta, tumora, duševnih bolesti, bolesti očiju i još mnogih drugih.
Običaj je da se zorom izlazi na najbliži izvor ili vodicu, gde se umiva, pije voda, bere cveće, veseli i vraća se kući tek uveče. U Popovom polju žene na taj dan ne rade teže poslove.
Na ovaj dan se u selima oko Niša i Pirota boje jaja kao i za Vaskrs, samo što su namenjena upokojenima, jer se tada spremaju za Pobusani ponedeljak. Pobusani ponedeljak je "Uskrs za mrtve", dan kada se uređuju grobovi preminulih i kada se na groblja iznose farbana jaja.
Običaji su međutim razlikuju od mesta do mesta - neko nosi preostala uskršnja jaja, dok se u nekim delovima farbaju odvojeno za taj dan, na Svetli ili Istočni petak. Istočni petak se u nekim mestima obeležava i kao seoska slava, a običaj je i da se kolje jagnje.
(Kurir)
BONUS VIDEO
