· · Number of comments: 0

Poreklo MEDENOG MESECA: Termin se prvi put javio u 16. veku, a značenje se vremenom menjalo

Tek kasnih 1800-ih bračno putovanje je počelo da izgleda kao danas

1668266774_Foto-Profimedia-svadba.jpg
Foto: Profimedia

Medeni mesec je jedna od onih tradicija koja je ostala verna svom poreklu, a ipak je u velikoj meri i evoluirala.

Današnji medeni mesec se svodi na to da se srećni par opusti i provede neko vreme zajedno nakon stresa oko planiranja venčanja.

Kao i mnogi drugi termini, njegovo poreklo je poznato.

Prema Merriam-Vebster rečniku, termin medeni mesec potiče od ideje da je "prvi mesec braka najslađi", dakle med (slatki) i mesec (odnosi se na kalendarski mesec). Ovaj izraz "Honeymoon" je prvi put upotrebljen na engleskom 1546. godine, ali praksa da se zapravo krene na putovanje nakon venčanja nije ušla u praksu na Zapadu sve do 19. veka.

U Velikoj Britaniji je postalo uobičajeno da elitni parovi nakon braka odlaze na „bračnu turneju“, obično sa porodicom i/ili prijateljima, kako bi posetili one koji nisu bili u mogućnosti da budu prisutni na njihovom venčanju. To je bio običaj koji se prilično brzo proširio Evropom.

Pročitajte još: Venčanica Odri Hepbern iz 1954. godine: Postala je kultna, a ovaj trend vidimo i danas (FOTO)

Savremeni trend odlaska u inostranstvo na medeni mesec počeo je kao deo guranja ka široko rasprostranjenom turizmu tokom ere Bel Epok. Od ovog trenutka medeni mesec je postao zadovoljstvo i uživanje za mladence.

U početku su najpopularnija destinacija za mladence bile Italija i Francuska rivijera, a većina medenih meseca bi počela u noći venčanja.

Suština je ipak u tome da odvojite vreme da se povežete i doživite malo intimnosti i opuštanja nakon dugog i stresnog procesa planiranja venčanja. Ono što je zaista važno je da dobijete ono što vam je potrebno iz ovog najposebnijeg perioda u vašem životu.

BONUS VIDEO:

 

 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Post a Comment
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.