Pomeranje časovnika počelo je pre više od sto godina.
U mnogim, pre svega, zapadnim industrijskim zemljama, časovnici se pomeraju dva puta godišnje: u proleće jedan sat unapred, da bi u jesen ponovo bili vrećeni na prvobitno vreme. U noći između 26. i 27. oktobra sat je pomeren za jedan sat unazad.
Cilj ove prakse navodno je da se leti maksimalno produži dan, kako bi se povećala produktivnost i smanja potrošnja energije.
Naučnici smatraju da argumenti za uvođenje letnjeg nisu dovoljno uverljivi, jer su istraživanja pokazala da je ušteda energije minimalna, dok su istovremeno, moguće posledice kao što je poremećaj sna i druge stravstvene teškoće. Zbog toga su se mnoge zemlje u međuvremenu prekinule sa tom praksom. Evropski parlament je ove godine glasao za ukidanje prakse, ali moguće je da će potrajati do 2021. pre nego što odluka bude sprovedena u delo.
Pročitajte još: Svi ga vole, jer podiže raspoloženje, ali udara i u mozak i to ne zbog alkohola
Vreme je uvek bilo tema koja pobuđuje emocije. Ono vekovima zaokuplja ljude, a to pokazuju i sledeće priče.
1. Pariske porodice mogle bi da uštede 32.025.000 kilograma voska kada bi ranije ustajali i odlazili na spavanje
Iako je američki naučnik i političar Bendžamin Frenklin 1784. objavio svoje proračune u formi satire u pariskom listu "Žurnal de Pari", on se i danas smatra pionirom letnjeg računanja vremena: Frenklin, koji je u to vreme živeo u Parizu, tvrdio je da bi efikasnije korišćenje dnevne svetlosti doprinelo produktivnosti i ekonomičnosti. Umesto pomeranja sata, između ostalog je predlagao buđenje grada topovima u ranim jutarnjim satima.
2. Pesma "Clocks" grupe "Coldplay" zabeležila je 265.583.960 slušanja na platformi Spotify (22.10.2019)
"Svetla se gase i nema mi spasa" (The light go out and I can't be saved) glasi početak pesme "Clocks" (Satovi). Nije poznato da li je reč o aluziji na pomeranje sata, ali se zna da je čukun čukun deda pevača Krista Martina bio londonski radnik Vilijam Vilet, koji se smatra prvim ozbiljnim zagovornikom letnjeg vremena u Evropi. On je 1907. u svom pamfletu "Gubljenje dnevne svetlosti" tokom četiri vikenda zaredom u aprilu pomerao časovnik za 20 minuta unapred, a u septembru unazad.
Pročitajte još: Očekivano ili ne: Ove su dve najgore vrste ljudi, zato ih što pre izbacite iz života
Iako je neke evropske političare uspeo da ubedi, zakon nije dobio većinu u britanskom parlamentu.
3. Prvo letnje vreme u Nemačkom carstvu trajalo je 3.696 sati
Dok su se Britanci još svađali oko pomeranja sata, nemački car Vilhelm II stupio je u akciju. Nemačko carstvo je 30. aprila 1916. kao prva nacija na svetu uvelo letnje računanje vremena, koje je trajalo do prvog oktobra, dakle 154 dana, to jest 3.696 sati.
Šta je bilo razlog za taj potez? Prvi svetski rat je bio u toku, a nemački zapovednici su se nadali da će im letnje večeri omogućiti uštedu energije u doba opšte oskudice. Ubrzo potom za njihovim primerom pošle su Velika Britanija i Francuska, kasnije i SAD, Rusija i druge zemlje. Posle rata su ga mnoge od tih zemalja ukinule.
4. Letnje računanje vremena trenutno uvodi 70 zemalja sveta
Izuzev sedam država (Australija, Novi Zeland, Čile, Fidži, Samoa, Paragvaj i australijski prekomorski posed Ostrvo Norfolk), sve te zemlje se nalaze na severnoj Zemljinoj hemisferi. Razlog je u tome što je leti dan sve duži (dok zima traje vrlo kratko) što se više udaljavate od ekvatora. Ovo se odnosi i na severnu i na južnu hemisferu, ali budući da se većina industrijskih zemalja nalazi u severnoj, te zemlje verovatno imaju najviše koristi od letnjeg računanja vremena.
5. Izraelski gradovi Haifa i Tiberijada udaljeni su 50,82 kilometara vazdušnom linijom
Petog septembra 1999. u 17.30 h u oba grada eksplodirali su automobili bombe, ali umesto civila, poginula su tri palestinska atentatora. Rekonstrukcija planiranog napada pokazala je da je veće zlo sprečeno zahvaljujući pomeranju vremena. Izrael je neposredno pre toga pomerio letnje, na zimsko (odnosno prvobitno) računanje vremena. Teroristi sa Zapadne obale to očigledno nisu uradili. Zbog toga su bombe eksplodirale na putu do cilja.
Pročitajte još: Tesla je pre više od 120 godina svoje tehnologije zasnovao na najfundamentalnijem fenomenu ove realnosti - POTENCIJALU (VIDEO)
6. Prognozirana zarada od prodaje slatkiša za Noć veštica u SAD prošle godine 2.600.000.000 američkih dolara
Prema podacima američke Nacionalnog udruženja konditora, nijedne nedelje tokom cele godine ne proda se toliko slatkiša u supermarketima kao za Noć veštica. Kakve to ima veze s letnjim računanjem vremena? Američki konditorski lobi je još početkom osamdesetih godina tražio da se pomeranje sata pomeri unazad tako da i 31. oktobar bude obuhvaćen . Smatrali su da će deljenje slatkiša deci, koja maskirana idu od kuće do kuće, trajati duže, te da će samim tim prodati i više slatkiša. Tek 2007. njihovim zahtevima je udovoljeno: od tada se vreme u SAD pomera uvek prve nedelje u novembru, posle Noći veštica.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
