Nadimci istorijskih ličnosti "po pravilu ne zaslužuju posebnu raspravu".
Međutim, nadimak Đorđa Petrovića zaslužuje jer je postao sastavni deo njegovog imena i predložak za naziv dinastije koja je Srbijom vladala decenijama. Kada i zbog čega je Đorđe Petrović dobio nadimak Crni (ili na turskom "kara") "nije posebno raspravljeno u srpskoj istoriografiji" (Radomir J. Popović).
Smatra se da se prvi pomen nadimka Crni - nadimak je dobio sigurno pre 1804. godine - nalazi u jednom pismu zemunskog sveštenika Mihaila Peića od 22. februara 1804. godine u kome on obaveštava mitropolita Stratimirovića o početku ustanka na čijem čelu se nalazi "neki Cerni Đorđe". Već 19. marta 1804. godine u pismu austrijskom majoru Mitezeru vožd je potpisan kao Karađorđe.
Dimitrije Bantiš Kamenski, govoreći o Đorđevom nadimku beleži: "Zovu ga crnijem ne za to što je crnomanjast, već zato, što mu je majka dala to ime onda kad je on svog oca ubio."
Petar Jokić, Karađorđev prijatelj iz mladosti, zapovednik Voždove garde od 1804. do 1813. godine, Milanu Đ. Milićeviću je kazivao da je nadimak Crni Đorđe dobio uoči Kočine krajine, kada je u selu Bajevcu u Valjevskom kraju hajdukovao. [...]
Lazar Arsenijević Batalaka je, međutim, ostavio svedočenje koje je prihvaćeno u istoriografiji kao najbliže istini. Naime, kada se udavala jedna njegova sestra, Đorđe joj je poklonio nekoliko košnica iz svog pčelinjaka - ne najboljih. Međutim, majka Marica ih je zamenila želeći kćeri da da bolje košnice. Karađorđe, srdit zbog toga, uzme jednu košnicu "te materi na glavu nabije" rekavši joj: "Kad više voliš tuđoj kući nego svojoj, a ono kojekude eto ti nek ti tako bude". U Karađorđevoj porodici govorilo se, veli Batalaka, da mu je mati tada rekla: "Crni Đorđe, šta to uradi danas sa mnom", i da je od tada prozvan Crnim Đorđem ili Karađorđem.
KARAĐORĐEV saborac i prijatelj Gaja Pantelić, "koji je bio dobro upućen u odnose u Karađorđevoj porodici", potvrdio je Batalakinu verziju napomenuvši da zna njivu gde su bile košnice, gde je Karađorđe "natakao trmku [košnicu] na glavu materi".
Dakle, nadimak Crni Đorđu Petroviću dala je majka Marica kada joj je u ljutnji "nabio" košnicu na glavu. "Kada se taj događaj tačno zbio teško je utvrditi.
Kara, to jest Crni - "koi se svagda k imenu Đorđe vrhovnoga vožda Srbskog pridavao" - najverovatnije je korena uhvatio u leto 1804. godine, posle razgovora Karađorđa sa Bećir-pašom.
"Jošt nešto neka ovde stoji o Crnome, što harakterističeski prinadleži samome Karađorđu. Kad je jošt prve godine srpske bune protiv dahija 1804. u leto Bećir-paša iz Bosne od cara poslat pod Beograd došao da kako mir između Srba i dahija učini, da bi se to lakše ko koncu privelo, radilo se sa posredstvovanjem i jemstvovanjem Nemaca.
I toga radi prešao je Karađorđe sa nekoliko vojvoda svoji u Zemun, kuda su i nekoliko odabrani od strane Turaka došli, a i od strane nemačke neki od Dvora naređeni tu se našli. U dužem razgovoru zagleda se jedan od Turaka u Karađorđa i videći ga u običnom njegovom prostom odelu zapita: "Ta jesi li ti baš Crni Đorđe?"
A on odgovori: "Ja sam, ja, kojekude, ja sam Crni Đorđe, kome crn, kome bel. Srbima sam beo kao sneg, a Turcima ću biti i crnji, ako Bog da, kako oni rade"." (Jovan Hadžić)
(Novosti)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
