Nekim ljudima jutarnje buđenje pada veoma lako toliko da im čak nije potreban ni budilnik da bi svaki dan započeli osećajući se sveže. S druge strane, tu su i oni koji odlažu alarm i osećaju se umorno bez obzira na to kada su otišli na spavanje.
Sada je nova studija iz Japana otkrila rešenje koje pomaže - izlaganje prirodnoj svetlosti ujutru.
Kako iskoristiti prirodnu svetlost za smanjenje jutarnje iscrpljenosti?
Studija, objavljena u časopisu *Building and Environment*, ispitivala je tri različita jutarnja scenarija: izloženost prirodnoj svetlosti od svitanja pa sve do buđenja, izloženost prirodnoj svetlosti 20 minuta pre buđenja i izostanak izloženosti prirodnoj svetlosti pre buđenja.
Istraživači su utvrdili da je grupa koja nije bila izložena prirodnoj svetlosti pre buđenja osećala najveći jutarnji umor. Od preostale dve grupe, ona koja je bila izložena prirodnoj svetlosti 20 minuta pre buđenja osećala je najmanje umora nakon ustajanja. Dakle, kada je reč o jutarnjoj prirodnoj svetlosti, zašto veća izloženost nije i bolja?
Sve se svodi na činjenicu da vreme svitanja varira u zavisnosti od godišnjeg doba i geografskog područja, kaže dr Daisuke Macušita, vodeći autor studije. Vremenski uslovi i položaj prozora takođe utiču na to kada će se soba ispuniti prirodnom svetlošću.
- Savremeni način života vezan je za fiksno vreme odlaska na posao i povratka s njega, bez obzira na to kada sunce izlazi. Jutarnja svetlost može dovesti do lakšeg sna, ali 5 sati ujutru je prerano. Čini se da je najbolje rešenje izloženost svetlosti oko 20 minuta pre buđenja. To je delom i zbog toga što je dokazano da svetlost tokom sna pogoršava kvalitet sna - objašnjava on prenosi Real Simple.
Zašto nam prirodno svetlo pomaže da se probudimo?
Odgovor se svodi na naš cirkadijalni ritam – ili unutrašnji sat tela koji govori našim organima koliko je sati napolju, kaže dr Dejvid Benavides, lekar medicine spavanja.
- Ako je izlaganje svetlosti pogrešno tempirano, cirkadijalni sat se poremeti. Prirodno svetlo pruža najjači i najrobusniji signal cirkadijalnom satu, omogućavajući optimalne ritmove hormona, raspoloženja i ponašanja.
Iako je veliki deo našeg cirkadijalnog ritma genetski unapred programiran, možemo uticati na njegove aspekte – a svetlost je njegov najjači spoljašnji signal.
- Kako svetlost ulazi u naše oči, ona pomaže u regulisanju glavnog sata tela, poznatog i kao "suprahijazmatično jezgro" – koji se nalazi u mozgu. Ovo zauzvrat signalizira da li treba pomeriti vreme/ritam ranije ili kasnije Savladavanje ovog koncepta može poboljšati vreme spavanja i buđenja, raspoloženje, energiju i opšte zdravlje.
BONUS VIDEO
