Ne postoji park, dvorište, okućnica, vrt koji u prvim danima proleća nema žbunastu biljku, neobično krupnih cvetova nežnoroze do jarkoljubičaste boje - magnoliju
Ova biljka ima disjunktni areal, odnosno rasprostire se na više odvojenih geografskih celina. Glavni centar rasprostranjenosti je u istočnoj i jugoistočnoj Aziji, a sekundarni u Severnoj i Južnoj Americi i zapadnoj Indiji. Sama biljka može biti drvenasta ili žbunasta. Najveći broj vrsta je listopadan, a mogu se naći i zimzeleni primerci. Kod listopadnih vrsta cvetovi se pojavljuju u rano proleće, pre samog listanja, i mogu biti u obliku zvezda ili činija, u beloj, zelenoj, ružičastoj ili žutoj boji. Dvopolni su, sa brojnim priraslim plodovima, dok su prašnici raspoređeni spiralno.
Magnolija je drevni rod, sa fosilizovanim ostacima od pre 20 miliona godina, dok su sami fosili nekih vrsta stari čak 95 miliona godina.
Plod kod magnolije je nalik šišarkama koje svoju zrelost dostižu najesen. Magnoliju možete razmnožiti iz semena, mada je daleko brži i usešniji način polaganjem donjih grana i pravljenjem reznica.
Photo: Profimedia
Danas je u hortikulturi magnolija veoma popularna za gajenje, pri čemu je posebno interesantna pri ukrštanjima raznih formi i varijeteta kako bi se dobila što dekorativnija vrsta.
Krajem jeseni ili početkom proleća možete da je zasadite u svom vrtu ili dvorištu, vodeći računa da zemljište bude ocedito i bogato humusom, a mesto sadnje osunčano tokom čitavog dana jer magnolije vole da upijaju sunčeve zrake i time daju bogate cvetove i bujniju krošnju.
Ime vrste potiče od francuskog botaničara Pijera Magnola, a sam rod pripada familiji Magnoliaceae koja obuhvata gotovo 340 različitih vrsta.
PROČITAJTE JOŠ: GRAD KOJEG VIŠE NEMA : Žrnov - jedna od najvećih misterija Srbije (FOTO)
Cvetovi magnolije smatraju se jestivim, pa tako u Velikoj Britaniji latice Magnolia grandiflora se kisele i koriste kao ljuti začin. U nekim azijskim kuhinjama pupoljci se takođe kisele i koriste za aromatizovanje pirinča i mirisnog čaja, dok se u Japanu mladi listovi i cvetni pupoljci prže i jedu kao povrće. Od starijih listova, kada se dobro osuše, može se mlevenjem dobiti prah koji se zatim koristi kao začin, a osušeni celi listovi mogu se stavljati na roštilj i puniti prazilukom, šitake pečurkama i misom.
Photo: Profimedia
PROČITAJTE JOŠ: Mesto gde se KUPAJU VILE I VEČNO VEZUJU ZALJUBLJENE: Na ovom mestu stvara se jedan od NAJVEĆIH VODOPADA u Srbiji(FOTO)
U tradicionalnoj kineskoj medicini kora magnolije, kao i njeni cvetni pupoljci, koriste se za sušenje vlage, ublažavanje otežanog disanja, poboljšanje mentalnog zdravlja, a može da se upotrebi i za očuvanje zdravlja zuba i respiratornih organa, ali i kao sredstvo koje poboljšava varenje.
Kod listopadnih vrsta cvetovi se pojavljuju u rano proleće i mogu biti u obliku zvezda ili činija, u beloj, zelenoj, ružičastoj ili žutoj boji
Često se na zvaničnim obeležjima država i gradova mogu naći različite vrste biljaka, pa tako i cvetovi bele magnolije predstavljaju simbol kineske metropole Šangaj, dok su cvetovi zimzelene krupnocvetne magnolije zvaničan simbol Misisipija i Luizijane, država u SAD. A i jedan od mnogobrojnih nadimaka Hjustona je “Grad magnolija”.
Prihrana cveća azotnim đubrivima
U proleće, kad se budi vegetacija, raste potreba biljka za dodatnim izvorima hrane i energije. Da biste im obezbedili neophodne hranljive materije, poželjno je da ih početkom proleća prihranite tipovima đubriva koji odgovaraju potrebama pojedinačnih vrsta. Azot iz zemlje potiče velikim delom od organskih materija, koje razlažu bakterije, a one ga zatim pretvaraju u nitrate i samo na ovaj način koren biljke može da uzima azot, koji je veoma bitan element i ulazi u sastav biljnog tkiva. Podstiče razvoj lišća i zeljastih stabljika, pa je zato prihranjivanje azotnim đubrivima pravi užitak za vaše biljke koje tako dobijaju snagu da budu krupnije, bujnije i zdravije.
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU
BONUS VIDEO:
