У атару копаоничког села Семетеш постоји омање језеро чија је дубина непозната
Под утицајем природних сила, али и неких не тако пријатних догађаја, настају бројне формације на земљи. Касније неке од њих постану и својеврсне атракције. Једна од њих су и такозвана урвинска или урниска језера, која настају углавном као последица разорних земљотреса.
Некада језера тог типа могу настати и као последица људског фактора. Једноставно, велика маса услед неког од тих фактора клизи и прегради речни ток.
Иако постоје индиције да је језеро у атару копаоничког села Семетеш настало баш на тај начин, поједини стручњаци сматрају да је ипак ледничког порекла.
Без обзира како је настало, језеро пречника око 60 метара је свакако занимљиво. Не само зато што се у близини налази Национални парк Копаоник, него и због прича које га прате.
Једна од њих је везана за дубину језера. Наиме, изнад Семетешког језера налазе се два извора, из којих се и оно напаја. Отприлике на средини језера се та два извора "састављају" и тако настаје својеврсни природни левак. Али како је дубина, а и ширина тих извора прилично велика, то до сада није прецизно утврђено која је дубина самог језера.
Иако су постојали покушаја мерења, забележено је да су се рониоци спуштали на дубину од 15 метара. И нису се усуђивали да роне дубље, јер су биле присутне јаке струје.
Да не заборавимо, купање у овом језеру се сматра готово немогућом мисијом. Просто зато што је температура воде почетком лета око 10 степени, док током августа може достићи и 20.
Посетиоци овог дела Копаоника неретко са одушевљењем помињу и плутајућа острва на Семетешком језеру. На њима постоји растиње, које је још атрактивније за посматрање када дува јачи ветар, па се острва "откаче" и плутају по овом невеликом језеру.
Уколико се одлучите за посету језеру, добро проучите све стазе које до њега воде или крените у оквиру организованих пешачких тура.